Dugi marš ka uspehu ili propasti?

Posle tri godine "marš kroz institucije" za male akcionare "Jugoremedije" možda je završen. Da bi vratili svoje većinsko pravo nad zrenjaninskom fabrikom lekova morali su i bukvalno da marširaju kroz institucije tako što su ih osvajali i u njima štrajkovali satima, pa i provodili noć. Poslednji takav upad u Agenciju za privredne registre desio se neposredno pred parlamentarne izbore 21. januara. Ispostavilo se da je tajming dobro odabran, ali to nije bilo lukavstvo, nego očajnički korak. A kako nijedna vlast ne voli da joj se neko buni uoči izbora, i ova je popustila. Tako se očaj radnika pretvorio u radost.

Maglov, navodno, pokušava da nađe rešenje koje bi pokrilo nejasnu sudsku odluku i jasne propise po kojima radi Agencija. Rešenje treba da bude prihvatljivo i za Komisiju za hartije od vrednosti, čiji je direktor Štimac uglavnom nedostupan. Maglov piše neko "solomonsko" rešenje, ali mu se uvek potkrade greška, koju onda po ceo sat ispravlja na kompjuteru u drugoj kancelariji. Situacija u hodniku je eksplozivna, radnici su rešeni da odatle ne odlaze, u šta su se Maglov i Okolišanov mogli uveravati svaki put kad bi krenuli da telefoniraju nasamo.
Najzad, u 19 sati proradio je čarobni štapić i rešenje je doneto. Onaj s one strane žice morao je da popusti. Sutradan je energija natezanja obnovljena, ali nakratko, pa je posle dva sata i Štimac, direktor Komisije za hartije od vrednosti, odobrio da se mali akcionari registruju kao većinski. Konačno, trebalo je rešiti još jedan "mali" problem, a to je brisanje Jovice Stefanovića Ninija, čoveka sa poternice Interpola, kao većinskog vlasnika "Jugoremedije", što je postao zloupotrebama i prevarama. Sada njegov udeo od 42 odsto treba da preuzme država. Ninija, međutim, nema u Makedoniji gde je sedište "Jake", njegove druge firme. Nema dokaza da mu je uručena sudska odluka, a dostavnica je volšebno nestala.
Izbori su za dan bliži. Radnici "Jugoremedije" su pred Trgovinskim sudom. Ministar pravde Stojković reaguje i iz Makedonije traži potvrdu da je Nini dobio sudsku presudu. Srećom, i Deurić je sačuvao fotokopiju dostavnice, pa ministar Stojković proglašava da je fotokopija jednaka originalu. Tako se presuda primakla izvršenju i Nini više nema udela u "Jugoremediji". Na njegovo mesto stupa država.
Međutim, država se prema "Jugoremediji" ne odnosi ništa bolje nego Nini. Dopušta da ova nekad ugledna firma propada. Umesto da zaštiti proizvodnju, ne reaguje. Za to vreme kamioni odvoze lekove. Radnici akcionari još ne mogu da uđu u svoju fabriku, održe skupštinu i spreče grabež. Pitanje je da li država želi da spreči propast preduzeća ili ga ubrzava, da bi onda neko drugi još jeftinije kupio obezvređenu imovinu, a radnike dokusurio kao socijalne slučajeve. Radost pobede može biti kratka i tek će se videti da li dugi marš kroz institucije vodi ka uspehu ili ka propasti.