Nismo nestali
Dragi čitaoci,
Zadruga "Res Publica", naš izdavač, zaključila je na Skupštini
održanoj 22. decembra da su obezbeđeni minimalni uslovi za izlaženje
nekoliko narednih brojeva Republike.
Neizvesno je dokle će to trajati. Prihod od pretplate i prodaje lista
i knjiga mogao bi obezbediti da istrajemo, barem, do kraja 2007. godine.
Najviše zavisi od vaše podrške.
Inače, urednici i saradnici su spremni za dalji rad. Nadamo se da ćemo
prebroditi trenutnu krizu i, ojačani novim urednicima i saradnicima,
udovoljiti vašim očekivanjima. Osnovna načela uređivačke politike neće
se menjati. I dalje ćemo se suprotstavljati i starim i novim talasima
stihije straha, mržnje i nasilja i pratiti i podsticati građansko samooslobađanje.
Za nas kriza nije isto što i katastrofa, mada mnoga dešavanja nameću
apokaliptička osećanja i mišljenja. U krizi s kojom se suočavamo vidimo
i podsticaje za kritičko mišljenje i stvaralačko delovanje u traženju
njenih raspleta. To je naše stanovište bilo i pre i tokom ratova, a
ostaje i danas, usred njihovih neprevladanih uzroka i posledica. Tako
gledamo i na krizu savremenog sveta. Ni ona ne mora završiti kataklizmom.
Svesni realnih opasnosti i rđavih i opasnih ishoda, tragamo za podsticajima
pozitivnih raspleta, bez iluzija u "konačna rešenja".
Svakako, bilo je lakše zalagati se za pozitivne rasplete kada su nadolazili
sve jači talasi pokreta za promene, recimo 1991, 1992, 1996/7, 2000.
godine. Sada, kada se etablira jedan faktički poredak koji preti da
blokira demokratske promene i kada raste broj apstinenata od javnog
delovanja znatno je teže istrajavati u stvaranju vizija normalnog života
u normalnoj državi i delovati u tom smeru. Teže je ne samo zbog izostajanja
razumevanja i podrške nove vlasti za koju smo verovali da će biti demokratska,
nego i zbog izostajanja ranije podrške stranih fondacija našim projektima,
kao i zbog ne baš uvek lojalne konkurencije u sklopu nastajućeg civilnog
društva. U datim okolnostima nameće se prilagođavanje kao jedini izlaz,
a kritičko mišljenje i afirmacija alternative izgleda, kako se veli
u liberalnim krugovima, kao "častan ali uzaludan angažman".
Da i ne pominjemo opake naslage napada za "anacionalnost",
"nacionalnu izdaju" i služenje "stranim gospodarima".
Ipak, i kada nadolaze sumorne misli o usamljenosti i uzaludnosti, iskrsavaju
novi impulsi kritičke misli i otvaranja novih vidika slobode. Nisu nestali
niti su se sasvim utišali brojni akteri borbe za ljudska prava, za razjašnjavanje
i sankcionisanje zločina i pljačke. Ima i novih ohrabrujućih pojava.
Pomenimo, recimo, radio-emisiju "Peščanik", istoimenu publikaciju
i njihove javne tribine. Odnedavno izlazi i Beton,
kao dodatak Danasu. Povremeno se oglašavaju
i grupe umetnika, koje organizuju "Javni čas umetnosti". Čak
i kada se nadviju tmurni oblaci neslobode nad Beogradom, kao što je
bila zabrana prikazivanja filma "Letnja palata", tobože da
se ne ljuti neka velika sila (Kina), retki su ali snažni glasovi protiv
nametanja poslušnosti do beščašća; raskrinkani su cenzori, i to iz kruga
"demokratskih snaga", film je prikazan, autor nagrađen i zračak
slobode ponovo se ukazao. Pokazalo se i da trogodišnja borba stotinak
radnika akcionara "Jugoremedije", protiv neprava i nepravde,
koju je naš list sistematski pratio, nije uzaludna.
Dve bitne teme kojima ćemo se baviti su strukturne promene - svojinske
osnove grupisanja ljudi - i kultura - vrednosni sistemi koji najviše
utiču na ponašanje stanovništva Srbije.
Bavićemo se, dabome, i drugim važnim temama, starim i novim. Ni do sada
nismo oskudevali u kvalitetnim tekstovima, pa verujemo da će tako biti
i ubuduće. I dalje nam je naročito stalo do afirmacije autonomne javnosti.
Nikako ne možemo da prihvatimo ograničavanje i suzbijanje pluralizma
- kulturnog, političkog i društvenog. I dalje se zalažemo za dijalog
između stanovišta koja tragaju za rešenjima kriza, ne samo naše već
i šire, pre svega za dijalog, kojeg još nema, između različitih struja
liberalizma i socijalizma. Za takav dijalog je naš list bio i ostao
otvoren. A za razne tuče ima mesta drugde, na pretek.
Eto, tako vidimo svoj budući rad, pa dok izdržimo, i vi i mi, ne odustajući
od nade u pozitivne promene, ni u nepovoljnim okolnostima.
