|
Imperijalne strasti
Opisujući slom višenacionalne Austrougarske imperije koja je doživela krah
ne samo zbog posledica Prvog svetskog rata već i pod pritiskom revolucionarnog
nacionalizma "malih naroda", poznati istoričar Fransua Fejto podvlači
jedan čudan paradoks: veštački novostvorene zemlje su se našle - i same
iznenađene time - u nekim mikroimperijama, u kojima su nacionalne manjine
patile mnogo više nego pod famoznim "jarmom Habsburga". Sličnu
situaciju imamo i posle raspada SSSR-a praktično u svim državama "najbližega
inostranstva". Nacionalisti koji su u tim zemljama došli na vlast odjednom
su primetili da su bivše sovjetske republike u stvari - višenacionalne.
I da su oni nekad u kategoriji "porobljenih nacionalnih manjina"
postali dominantna klasa jednog etnosa, protiv koje se sa svoje strane bune
manje nacionalne zajednice. Sve u svemu, otkrili su onu drvenu lutku kojom
se ukrašavaju ženske haljine. U Moldaviji - to je Pridnjestrovlje, u Azerbejdžanu
- Nagorni Karabah, u Ukrajini - Krim, jug Besarabije, severna Bukovina i
neprijateljstvo između katolika i pravoslavnih, u Gruziji - Abhazija, Svanetija
i južna Osetija. Nacionalizam kao ideologija malih i porobljenih naroda
nespojiv je s imperijalnom svešću. Ne ide zajedno ni s tolerancijom. Krajnje
osiromašena Gruzija koja je postala "gruzijska imperija" je već
skupo platila svoju famoznu nezavisnost. Platila je i krvlju i moralnim
rastakanjem društva, kao i teritorijalnim gubitkom. Sadašnja rusko-gruzijska
kriza je poslednja u seriji onih situacija koje uglavnom odlikuje apsurd.
U stilu svojih prethodnika Gamsahurdije i Ševarnadzea, Mihail Sakašvili
je veštački isprovocirao smešnu špijunsku aferu vođen sasvim jasno unutrašnjim
političkim razlozima. Gruzini su navikli da za sve optužuju Rusiju, kao
što u latinoameričkim zemljama za sve optužuju SAD. Pri tom političke elite
tih zemalja odlično shvataju da i Rusija i Amerika prosto ne mogu da postupaju
drugačije budući da postoje nepokolebljive geopolitičke realnosti. Pojmovi
kakvi su "odnos snaga", "strateški prioriteti i globalni
tokovi" danas imaju mnogo veću odlučujuću ulogu u regionalnoj politici
nego one male regionalne pretenzije i svođenje računa s malim narodima.
Delo Tragedija malih naroda velikog rumunskog
mislioca Emila Siorana, kako se čini, još nije prevedeno ni na ruski ni
na gruzijski jezik.
 |
| |
Viktor Lupan |
La pensée russe, 19. 10. 2006, Pariz.
Preveo Mirko Đorđević |
