Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVIII (2006)

376-377

1-31. mart 2006.

Republika

Iskre

Um, vlast i sloboda

Vladimir Jovanović

Prva snaga čoveka jeste njegov um. Umom on pokreće istinu u sebi i u svetu oko sebe, istinu koja je jedino pouzdano oružje protivu unutrašnjih i spoljašnjih protivnosti života i usavršenja... /protiv života čoveka su/ njegova slabost, njegovi zli nagoni i zle strasti, njegova nesavršenost, i zablude i predrasude, koje ga dovode u protivnost sa sobom i sebi ravnima.
Osnovi snage i veličine srbske (preštampano iz "Mlade Srbadije", Platonova štamparija, Novi Sad 1870, str. 5).
Nauka daje snagu i moć čoveku, a društvo je izvor snage i moći za nauku: jasno je dakle da u osnovima društva valja tražiti osnove snage i veličine čovečije (str. 13).

Srbsko društvo u svome starinskome ili pravome obliku predstavlja se savezom malih republika (str. 40).

Istina je u ovome: što više narod teži savršenstvu u ideji to ima više jemstva za dugi vek i večitost njegovu... Najduže će trajati oni od njih, u kojih se javni duh naviše uznosio savršenstvu u ideji, uzoru (str. 117).

Sloboda, bratska jednakost i uzajamnost, nauka: eto u tri reči svega poziva za žive nosioce budućnosti Srbske. Sloboda i bratska jednakost i uzajamnost vode nauci, nauka napretku; u napretku je jemstvo za ovekovečenje snage i veličine Srbina, kao čoveka (str. 145).

Napredujući razvitak obšte svesti doneo je sobom, da ljudi prestaju verovati da je nužno, da vlada bude kao neka nezavisna vlast, protivustavljena interesima društva. Zdrav razum kazao im je da oni izvršuju javnu vlast, imaju biti samo ovlašćenici, koji će društvo, ili narod slobodno birati i menjati, tako da oni ne mogu zloupotrebiti vlast.
Politički rečnik. Izdala Glavna knjižara srbska J. D. Lazarevića, Beograd 1872, str. 551.
Umovanje o vlasti i slobodi daje se ukratko svesti na ovo:
Sloboda jeste pravo svakoga čoveka i sviju ljudi; slobodom se čovek razvija i usavršava, ona je izvor snage i napredka, ona je obšte dobro i obšti interes ljudi. Kao pravo, interes i dobro sviju koji sačinjavaju društvo, sloboda postaje isto sa celi društva. Vlast, koja je izraz obšte volje, ne može biti protivu slobode, koja je obšte dobro, nego mora biti za slobodu. Da poštuje, da čuva i brani slobodu, to je poziv vlasti. Po tome vlast je uslov za društvo koje hoće da diše duhom slobode. T. j. vlast je nužna radi slobode, i u tome

smislu nužnost vlasti sačinjava pravo njeno. Vlast treba da bude snažna, ali pod uslovom da svoju snagu upotrebi na zaštitu i odbranu slobode. Vlast koja izvire iz obšte volje, može i svoju snagu samo u jačini obšte volje naći; a tu će je naći ako se ne širi dalje od prava svoga, prava da brani ili zaštićuje slobodu, ali ako se ne izmeće u nasilje, nego se stalno osniva i podupire na obštu volju izraženu kao zakon. Potreba same slobode jeste da vlast bude snažna; tek kad je snažna postaje ona pravo jemstvo i prava nada za slobodu, a oružje i stražilo protivu nasilja i tirjanstva. Vlast ne može doći u protivnost sa slobodom, osim ako se izmetne u nasilje i tirjanstvo. Takvim izmetanjem vlast daje ostavku na pravo, odriče se nužnosti koja ju je donela, prestaje biti izrazom obšte volje; jer ova kao što napred rekosmo, nikad ne može biti protivu slobode, koja je obšte pravo, obšti interes, obšte dobro. "Absolutna vlast" jednoga nad svima, kao i svako
		Salvador Dali, Ruin with Head of Medusa and Landscape, 1941.

gospodarstvo nad društvom koje nije izraz obšte volje, jeste protivnost i odricanje prave vlasti. Naprosto, vlast je radi slobode. Da bi slobode u društvu bilo, nužno je da se ona poštuje u svakome čoveku, u jednome kao i u drugome, i da manjina može na osnovu slobodne reči i razloga postati većinom, čim uspe da javno mnjenje za sebe dobije. Prema tome i vlast, koja je radi slobode, ima da čuva i brani slobodu kao prirodno pravo, jednako za sve i za svakoga, da čuva i brani pravo manjine kao i pravo većine, pravo slobode reči i javnog obaveštavanja, pravo po kome snaga većine nije u samome broju glasova, nego je u istini, tako da manjina postaje većina, a većina se svodi na manjinu kadgod to razvitak ljudske svesti sobom donese. Na taj način granice slobode jednake za sve, ili granice pravde, jesu i granice vlasti. Izvan granica slobode i pravde vlast prestaje biti zakonita; a pravo i dužnost svakoga i sviju u društvu jeste da se odupru svakome odmetanju vlasti od slobode i pravde, i da rade da vlast bude i ostane ono što treba da je, a to je jemstvo i štit za slobodu i pravdu (str. 555-556).

Republika