|
Podsticaji i prepreke slobode
Svetozar Marković
U svakoj suvremenoj državi, većina ljudi ne misli svojom glavom, već veruju
u mišljenje toga i toga ili da rečem malo prostije idu za izvesnim ljudima,
koji su im vođe i za koje oni misle da ih vode dobru.
(CD, I, 1911, str. 28)
Politička i građanska sloboda dakle to su neophodni uslovi za razvitak svakog
naroda. Sloboda je sredstvo, menjanje ekonomskih i društvenih odnošaja naroda,
uveličavanje umnog i materijalnog bogatstva naroda - to je celj naroda.
(CD, I, 80)
Ima ljudi, kojima svi događaji ljudski u svetu i sve istorije izgledaju
kao veliki karađoz (vertep). Čim vide narodni pokret, oni mesto da traže
unutarnje uslove života u društvu, koji su uticali na svakog pojedinog da
učestvuje u pokretu ili da stane protiv njega - oni mesto toga odmah traže
jednog sakrivenog majstora koji je sve to udesio. Kao da se ljudi mogu pokretati
kao lutke na žici u karađozu.
(CD, IV, 1891, 40-41)
Ja sam hteo srpskom narodu da iznesem sliku: šta mu je donela srpska revolucija,
a u isto vreme da mu pokažem: šta je imao pa izgubio, a šta je mogao dobiti
pa nije dobio u svom državnom razvitku.
(CD, VI, 1892, 6)
Više puta govoreno je kod nas o "misiji" Srbije na istoku. Obično
se tu razume: granice državne, vlada i druge, upravo spoljašnje političke
forme, u kojima bi iznikla "nova srpska država". Ali kakav unutarnji
društveni preobražaj može i treba Srbija da učini među narodima na jugoistoku
Evrope?
(CD, VI, 9)
U Srbiji dakle ratovanjem razvila se klica za jedan privilegisan stalež,
kao što se razvila u sličnim prilikama kod sviju naroda.
(CD, VI, 64)
U onim čestim prevratima, službe se dobijalo i gubilo vrlo lako, ali svaki
je uvideo da su najbolje prolazili oni, koji su bili svagda i za svašta
"upotrebitelni", t.j. koji se pokoravaju svakom poretku, koje
"pretpostavljeni" stvore i koji vrše sve što im se zapovedi.
(CD, VI, 100)
Trgovanje s novcima postalo je najsigurniji i najkorisniji rad u Srbiji.
Najneproizvodniji posao počeo je donositi najveću nagradu.
(CD, VI, 124)
Državi je određena celj da samo čuva slobodu ličnosti i imanja od povrede,
a da ostavlja svakom građaninu na volju kako će da raspolaže sa svojom ličnošću
i imanjem...
(CD, VI, 129)
Klanjanje činu i zvaniju bilo je "nobl", time se dobijalo poštovanje
kod "stranih dvorova", a s time ordeni i druga "odličija".
Takvo je bilo stanje u Srbiji, kad se iz sredine srpske omladine čuo prvi
energični protest što Srbija nema ni unutarnje ni spoljne slobode. To je
bio prvi glas iz sredine onog kolena, koje nije učestvovalo u onoj sramnoj
prodaji narodne slobode i čovečanskog dostojanstva za dukate, titule i vandžamente.
Mi razumemo "družinu srpske mladeži" i njen rad zajednički "Neven
sloge", koji izađe u Beogradu 1848. g. Novo koleno javljalo se na pozornici
javnog života sa drugim idejama i drugom težnjom. Ono je htelo oslobođenje
od spoljnih neprijatelja i slobodu unutarnju.
(CD, VI, 152)
Ne gledajući na to, što u zakonu može biti utvrđena i "varvarija",
suva zakonitost bez pravde, bez slobode i morala, stavljen je kao najviši
ideal, kome treba da teži svaki srpski građanin.
(CD, VI, 157)
Čim se monarhična vlast utvrdila u zemlji, ona je odma počela pomišljati
da rasprostrani granice svoje vlasti i van Srbije... To je bilo načelo politike,
koja je poznata pod imenom "Velika Srbija"... Osnovati veliku
Srbiju značilo je preneti vrhovnu vladu nad Bosnom i Ercegovinom od sultana
na porodicu Obrenovića; preneti u Bosnu i Ercegovinu srpski ustav i srpsko
državno ustrojstvo sa svim njegovim kapetanima, načelnicima, sudskim instancijama,
mnogobrojnim kancelarijama i celokupnim birokratskim aparatom.
(CD, VI, 160-161)
Međutim misao o unutrašnjoj i spoljnoj slobodi naroda, koja je pokrenuta
kod srpske omladine s obe strane Save i Dunava 1848. g. rasprostirala se
sve dalje i išla je i u širinu i u dubinu kako se srpski razvitak u mislima
vršio pod uticajem evropske nauke; to je za kratko vreme naprednjačka struja
u mislima srpske omladine pronela sav razvitak evropske misli.
(CD, VI, 162)
Ja ne shvatam i ne mogu nikad da shvatim one socijaliste, koji misle da
utvrde socijalizam - bajonetima! Oni hoće da svi članovi društva rade, a
ovamo moraju za održanje svojeg sistema da drže jednu neradnu klasu. To
su kao i oni liberali kojima treba diktatura da utvrde slobodu.
(CD, VII, 67) |
