Tehnika, ekonomija i profesionalna
etika*
| ... možemo reći: da je čovečanstvo, iznalaskom i
obrađivanjem elektrotehničkog polja, pribavilo sebi načine, kojima
savlađuje prirodne sile i upotrebljava ih na olakšanje svog života.
Integralno uzevši: ljudi sve bolje žive. (...)
Danas sam rad da Vam dam kratak pregled modernoga stanja Elektrotehnike.
(...)
Doista nama su potrebne činjenice, koje se tiču proizvođenja, prenašanja,
razvođenja i pretvaranja onoga što bi najzgodnije bilo zvati "električka
energija". Radi primenâ njenih u industriji valja nam se upoznati
sa izvorima te energije, a govoreći o njenim primenama, doći će nam
uzgred i da govorimo i o drugim postavljenim pitanjima, koliko to
bude dopustilo odmereno vreme. (...)
Od usavršenih sistema prve vrste dopustićete mi da |
|
|
napomenem, da je u najnovije vreme D-r. Pupin, profesor u Njujorku, Srbin
iz Banata, izumeo jedan nov sistem telegrafski. On se pri tome služi dinamo-mašinama
od različitog broja izmenâ pravca i jačine struje, pa je kombinovanjem tih
mašina uspeo da otpravi 4 depeše jednom žicom i u isti mah. Pupin se nada,
da će se taj broj moći podići na 40 - 40 depeša jednom žicom i od jedanput!
(...)
U prošloj godini činjeni su ozbiljni pokušaji, da se telegrafiše bez sveze
pomoću žica između dva mesta. Preece u Londonu, Stevenson u Edinburgu, Rathenau
na Wansee. Uspelo se da se to postigne, kad odstojanje stacija ne prelazi
8 kilometara. To već može da čini velike usluge u osobitim slučajevima (pri
opsadama, pri burama, u pristaništima), a Tesla drži, da je to neznatno
prema onome, što će imati budućnost. (...)
Doista, gasna sijalica - najveća suparnica električne sijalice - odašilje
ľ svoje svetlosti iznad horizontalne ravni; u praktici stalo je da se osvetle
pod, stolovi, horizontalni predmeti; električnoj sijalici među tim može
se dati položaj koji se hoće. Ona ima i ova preimućstva nad gasnom sijalicom:
što se ona prva lako pali, gasi i izdržava i što razvija daleko manje toplote
od ove. Po tome električna sijalica može se metnuti i gde se hoće, može
se primaći bez opasnosti za predmete, koji treba da se osvetle. I sa zdravstvenog
gledišta, koje nije za zapostavljanje, električka sijalica nadmaša gasnu
sijalicu. Ova sagorevanjem svetlećeg gasa troši i kvari vazduh; kod one
prve usijani deo lampe nije ni u dodiru sa ovim. (...)
Možemo se radovati učinjenom napretku. Ali mi imamo još nešto. Tako reći
pred našim očima konjski tramvaj zamenjuje se električnim tramvajem. Dodajmo,
da to isto biva i u velikim kulturnim centrima: u borbi između omnibusa
i konjskih tramvaja prvi ustupaju pred drugima, kao što i ovih sve više
nestaje pred električnim tramvajima. (...)
Najposle pored ovog napretka, koji je učinila električna vuča u gradovima,
sve više se podižu električne železnice u lokalnom i međuvaroškom saobraćaju
na mesto železnica s parnim lokomotivama, i čak niču projekti i čine se
grandiozni eksperimenti sa električnim lokomotivama u velikom svetskom železničkom
saobraćaju. (...)
Izvori energije ili prirodnih snaga, kojim raspolaže naša planeta (gorivo,
vodopadi, vodene i vazdušne struje, plima i oseka i dr.) nisu podjednako
rasprostrti po njoj. Ni centri kulture ne poklapaju se s tim izvorima. Da
bi dakle čovek mogao primeniti snagu tih izvora, valja mu preneti je u središta
industrije. Otud problem prenosa energije. (...)
Još ima mnogo primena elektriciteta. Ali ne smem više zloupotrebiti Vaše
strpljenje. S toga da rezimiram:
Telegrafija i Telefonija dostigle su takvo savršenstvo, da bismo se mogli
pitati: ima li potrebe za njihovo dalje usavršavanje i komplikovanje.
U službi koju čine čovečanstvu nema im zamenika.
Električno osvetljenje i električna vuča pokazuju se sve više nadmoćni
nad svojim suparnicama. Ali će se oni još usavršavati.
Prenos i raspored mehaničke snage i metalurgije imaju još da se penju
na stepenicama razvića. Ali im je bez sumnje osigurana budućnost.
Verovatno je, da će se vremenom naći nove primene elektriciteta.
Još samo završnu reč.
Naša je zemlja agrikulturna i stočarska. Veliki ekonomi davno su rešili
pitanje, da jedna zemlja ne može imati napretka bez industrije. Ne možemo
zahtevati da Srbija izrađuje fabrikate izvoza radi. Ali, ono što ona troši,
treba da se u njoj i izrađuje. Što Francuska napreduje, ima da se pripiše
njenom dualizmu, trializmu ako hoćete: što obrađuje i zemlju i stočarstvo
i industriju. I u nas se počinjalo sa podizanjem industrije. Što se ne
uspeva brže valja pripisati razlogu, da je vrlo teško, ako nije nemoguće,
da jedna grana industrije napreduje bez drugih. Uzmimo primer: Zemlja
naša troši mnogo tkanina. Za uspeh dotične industrije treba da u zemlji
ima alata; radi ovih potrebne su livnice, livnice trebaju rudnike. No
i u tom naša zemlja ne oskudeva. Treba nam još i stručnih ljudi: inženjera
radnika, radnika obrazovanih u svom poslu.
Radi toga su potrebne industriske, zanatske škole. U tome i u racionalnom
obrađivanju zemlje naš je spas i napredak.
Vama će se učiniti, da se ja umešah u posao ekonomâ. Svaki inženjer i
njegov učitelj mora biti i ekonom. Milo će mi biti, ako sam uspeo, da
Vam predstavim Elektrotehniku kao pomoćnicu sviju grana industrije, ako
ne kao zasebnu industriju. Obrađujući Elektrotehniku, mislim da sa svojim
učenicima i drugovima pripomognem unapređenju naše industrije.
Ovom težnjom mislim da se odužim zemlji, koja me je rodila, odhranila i
školovala.
* Iz: Kratki
pregled modernog stanja Elektrotehnike, pristupno predavanje D-ra
Stevana Markovića, držano 10. decembra 1894. godine pri stupanju na katedru
Tehničke Fizike s Elektrotehnikom na Velikoj Školi (preštampano iz Prosvetnog
Glasnika), štampano u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije 1895,
str. 4, 5, 7, 23, 23-24, 24, 34, 37, 38-39, 44-45. Oprema redakcijska.
|
