Po meri

U glavnom gradu naše domovine, kako to i dolikuje, otvorena je savremena radionica za izradu ustava i zakona po željama i meri mušterija. Vlasnik je uložio ogromna sredstva, kupljene su najsavremenije mašine, angažovani vrhunski majstori koji su bili u stanju ispuniti svaki hir razmaženih klijenata.
Nakon svečanog otvaranja nije se dugo čekalo na prvu mušteriju. Pred ulazom je stala šestovrata limuzina. Oficir u paradnoj uniformi otvorio je vrata. Izašao je čovek u svetloplavoj uniformi, sa zlatnim epoletama i širitima.
"Izvolite, čime Vas možemo uslužiti?", upita gazda.
"Želeo bih jedan lep, komotan ustav po svojoj meri", reče mušterija.
"Imamo odličan originalni domaći materijal sa dva lica. Nepoderiv, za sva vremena. Spolja samoupravljanje i demokratija, vlast naroda. Iznutra diktatura, čisto jednoumlje. Takav ustav bi vam jako dobro priličio. Ima u svom sastavu i blagu primesu građanskih sloboda zbog lepšeg držanja i pada. No to Vas ni u kom slučaju ne sputava da ih prigodnim zakonima eliminišete ako postane suviše vruće. Mislim da bi Vam crvena boja odgovarala jer Vas otvara u očima. Uz ovo ide ukras u obliku srpa i čekića. Materijal je spolja vrlo mek, ali prati samo liniju Vašeg tela, za druge u njemu nema mesta. Tako ga možete nositi kako Vam se prohte. Neophodnu unutrašnju čvrstinu mu daju tajne službe, milicija i vojska koji služe narodu a samo Vama odgovaraju. SK će biti avangarda, predvodnik kojeg Vi vodite, a Socijalistički savez bi predstavljao surogat višestranačkog sistema, višeumlje u jednoumlju. Uz ovakav ustav će jako dobro ići svakojaki zakoni te ćete moći praviti kombinacije za svaku priliku", reče gazda.
"Odlično, to je upravo ono što sam želeo. Kada može biti gotov?", upita mušterija.
"Druže predsedniče, on je već gotov, mi smo znali šta bi bilo po vašem ukusu", spremno će vlasnik.
Mušterija ga pohvali i ode sa ustavom pod miškom. Ustav mu je bez bilo kakve probe stajao k'o saliven.
U narednih dvadesetak godina nije se radilo ništa naročito. Ona mušterija se obraćala još nekoliko puta ali su to bile samo sitnije prepravke, hemijsko čišćenje, peglanje. Modla je ostajala ista.
Od poslednjeg dolaska mušterije prošlo je dosta vremena, i jednog dana pred radnjom je opet stala limuzina. Izašao je čovek koji je izgledao drugačije, ali kao da smo to već negde videli. U stopu ga je pratila supruga.
"U vašoj radionici je izrađen ovaj ustav po meri mog prethodnika. Zaista izvanredan model koji bi i meni mogao dobro stajati. Međutim, materijal se malo izlizao i ofucao pa se to počinje primećivati. Ponegde se i malo providi. Šta može da se učini?"
"Ostavite ga slobodno, ekspresno ćemo rešiti Vaš problem. Zahvalan je to materijal, ali za današnje vreme mora biti malo tvrđi. Za buduće promene modela biće potrebna saglasnost svih plus jedan. Bićete zadovoljni, sutra dođite po njega", samouvereno će gazda.
Nova mušterija je došla sutradan. Probala je ustav, stajao joj je kao saliven. Bio je ko nov. I supruga je bila oduševljena.
Kao mlad šegrt, nisam mogao razumeti ovu čaroliju, pa sam pitao gazdu šta je to uradio.
"Taj ustav je bezbroj puta prevrtan, više se ne zna šta mu je lice, a šta naličje. Promenio sam mu postavu i skratio iskrzane delove. Umesto SKJ sam ubacio SPS sa ukrasnom šnalom u obliku JUL-ske ruže. Umesto soc. saveza ubačeno je nekoliko višestranačkih trojanskih konja kao detalj koji osvežava", pouči me gazda.
Desetak godina nije bilo nikakvog posla, a onda je pred radnjom stalo pet limuzina iz kojih je izašlo petoro ljudi. Svu su govorili istovremeno da žele jedan ustav po meri svih njih. Jedan je zahtevao da bude duži, drugi da bude kraći a širi, treći je želeo klasičan model, četvrti da bude moderan, peti je zahtevao da bude uži i ispunjava sve svetske standarde. Složili su se da ustav mora biti demokratski, da ne sme biti rađen po meri jednog čoveka, već po meri svih njih.
Sutra je proba. Baš me zanima kako će im stajati. Materijal je ostao isti.