|
Godina XVIII (2006)
|
1-28. februar 2006.
|
 |
|
|
Republika
|
Događanja
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Pritisci na medije (Moj) nacionalni interes Ni Albanci, novinari iz Preševske doline, nisu pošteđeni od etiketiranja, mada se u jednom trenutku činilo da je to "srpski specijalitet". Začas postanu "izdajnici" Poslednje varnice u odnosima između lokalne vlasti i novinara u Vranju,
za medije u Preševu i Bujanovcu, naročito one koji emituju radio-televizijske
programe na albanskom jeziku, nisu uopšte bile predmet interesovanja ni
sa profesionalne strane a ni iz ugla zajedničkog kolegijalnog interesa.
Ovako uglavnom biva pošto se na ovakve događaje gleda sa nacionalnih aršina,
kao da je to za njih strano ili, prosto rečeno, stvar koja se tiče samo
Srba. "Stalno sam bio pod pritiskom ili sam bio ignorisan od strane različitih albanskih lokalnih političara, od kojih sam stalno bio optuživan da tokom izveštavanja prednost dajem drugoj političkoj partiji", ističe Avni Jusufi iz Preševa, dugogodišnji dopisnik kosovskog Blue Sky radija. Zejnula Dauti, novinar RTV Preševo, objašnjava da se pritisci vrše uglavnom na posredan način, preko partijskih aktivista. "Problemi nastaju sa albanskim političarima. Njihovi pritisci psihički me opterećuju jer znaju da budu i grubi", ističe Dauti, dodajući i to da mu nije jasno zašto on i njegove kolege imaju mnogo više neprijatnosti sa albanskim političarima nego sa srpskim. Većina albanskih lokalnih
Šaip Kamberi, albanski lokalni političar, možda je jedan od najkompetentnijih da se pozabavi ovom problematikom jer se i sam bavi ovim poslom. "Očigledno da postoje problemi koji su često dovodili do podizanja tenzija na relaciji novinar-političari. Ovakva pojava dolazila je do izražaja nakon 'tendencioznih' izveštaja (kako su okarakterisani) lokalnih novinara u odnosu na aktivnosti ili izjave određenih ovdašnjih političara. Čule su se i optužbe od strane političkih partija, upućene novinarima zbog njihove političke ili ekonomske zavisnosti, kao i zbog nedostatka novinarskog profesionalizma. U ovom regionu još nije postignut visok nivo novinarskog profesionalizma, pošto se u većini slučajeva dešava da se više napadaju određene ličnosti nego postojeći problemi. S druge strane, političari moraju da shvate da je argumentovana kritika deo demokratskog razvoja društva i u ovom kontekstu ne sme se na novinara gledati kao na neprijatelja", ističe Kamberi, dodajući da on lično nijednom nije imao probleme sa novinarima. Albanski novinari ističu da se njihovi političari ne suprotstavljaju demokratskim sredstvima ili zakonima nego vršeći različite oblike pritisaka na njih.
Sevdailj Hiseni, predsednik Skupštine opštine Bujanovac i bivši novinar, slaže se da problem nije u novinarima nego u političkim strukturama. "One se zalažu da monopolišu oblast informisanja. Novinari snose posledice u trenutku kada njihovi članci nisu usklađeni sa interesima političara", ističe Hiseni koji je i visoki zvaničnik Pokreta za demokratski progres (LPD). "Ovaj problem je posledica nedostatka kulturne komunikacije između medija i političara. A što se tiče toga da su ovi problemi izraženiji unutar same nacionalne zajednice, to je iz razloga učestalijih i bliskih kontakata sa svojim nego sa političkim taborom druge nacionalne zajednice", dodaje on ističući i to da se i njemu desilo da uputi primedbe određenim medijima. "Naravno da tragičnije doživljavam optužbe upućene od Albanaca novinara", priznaje predsednik Skupštine opštine Bujanovac. "Suština svega ovoga je nepostojanje odgovarajuće institucije koja će štititi interese i prava novinara", zaključuje Zejnula Dauti.
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
