Održan naučni skup
»Pet godina tranzicije u Srbiji«

"Elita je opsednuta pitanjem granica političke zajednice, a da nije svesna da te zajednice nema. Građani istrajavaju u velikom nezadovoljstvu, nepoverljivi prema svima i svačemu, i čekaju da se nešto desi. Ni kod jednih ni kod drugih nema svesti o destruktivnim kapacitetima masovnog nezadovoljstva i nepoverenja. Umesto analize datog stanja stvari i traganja za izlazima, najčešće imamo obostranu prevaru: politička elita vara uoči izbora, a građani između dva izborna kruga", zaključuje sociolog Srećko Mihajlović u uvodu zbornika Pet godina tranzicije u Srbiji koji su objavili Socijaldemokratski klub i Fondacija "Fridrih Ebert", a koji je ponuđen kao predložak za raspravu na naučnom skupu sa istim naslovom, koji je 12. novembra održan u beogradskom Medija centru.
Politikolozi, sociolozi, pravnici, ekonomisti, aktivisti nevladinog sektora i medija, iz različitih uglova analizirali su prvi petogodišnji period tranzicije u Srbiji. Rezultati istraživanja koje su prezentovali na ovom skupu biće predstavljeni javnosti u posebnoj publikaciji čije je objavljivanje najavljeno za početak iduće godine. Tridesetak učesnika izložilo je rezultate svojih istraživanja države, institucija, političkih stranaka, ekonomskih kretanja. Tema je bila i Srbija i međunarodno okruženje, religijsko-crkveni odnosi, međuetnički odnosi, te vrednosne promene, kao i shvatanje i promene u sferi zakonitosti, ali i odnos prema zakonima. Mediji i medijska tranzicija takođe su bili predmet ozbiljne analize. Organizovani kriminal, kao jedan od segmenata koji se pokazao kao ozbiljna kočnica na tranzicionom putu Srbije, opravdano je bio predmet analize na ovom skupu tim pre što su istraživanja pokazala da je čak četvrtina ispitanika u jednom istraživanju Cesida iz aprila 2005. smatrala da danas Srbijom vladaju kriminalci.
Srbija je izgubila više nego celu deceniju u odnosu na ostale zemlje u tzv. tranziciji, ali je dobro počela. A onda je stala. Još nije sve izgubljeno, ali valja joj se zamisliti. To joj preporučuju naučnici koji su egzaktnim istraživanjima potvrdili da ima razloga za strepnju, mada optimizam prevladava. Relevantna istraživanja potvrđuju da je 2003. godina bila taj trenutak kada je tranzicija u Srbiji počela da zastaje i gubi dah. Uzroci su mnogobrojni, ali jedan od najvažnijih je posledica promene koja je usledila nakon vanrednih parlamentarnih izbora. Ipak, dve mirne smene vlasti već su veliki napredak u zemlji u čijoj se istoriji tako nešto događa po prvi put.
Zahvaljujući pre svega ograničenjima nametnutim spolja i zavisnosti, Srbija je, kako je to slikovito opisao Svetozar Stojanović, jedan vagon u kompoziciji koja putuje određenom trasom, pa bez obzira na to šta se unutar svakog pojedinačnog vagona događa, kompozicija će stići na svoje odredište. Ako demokratija ne postane kultura onda ništa ne vrede ni institucije, zaključak je Žarka Paunovića koji je govorio o ulozi civilnog društva u tranzicionoj Srbiji. Zoran Stoiljković misli da je postizanje bar minimalnog bazičnog relativno većinskog socijalnog i političkog konsenzusa o etapnim i finalnim ciljevima, kao i dinamici i redosledu promena nužan preduslov za smirivanje političkog tla u Srbiji. "Socijalna kooperacija i unapređenje socijalnog dijaloga u reformi mogli bi, koliko-toliko, da umanje troškove koji slede bilo kroz zastoje u reformi i privrednom razvoju, bilo kroz propratne sociopolitičke turbulencije", zaključio je Petar Đukić u svom istraživanju o učincima reformi i razvoju privrede u prvih pet godina ovdašnje tranzicije.
Moralna obnova i promena vrednosnog sistema je neophodna, mišljenja je Mikloš Biro. "Lustracija u Srbiji sasvim sigurno ne treba da zahvati takve razmere da bi je bilo nemoguće sprovesti. I, takođe je sasvim sigurno da istinskog moralnog izlečenja društva i realne šanse za demokratsku pravnu državu neće i ne može biti bez jasnog obeležavanja i kažnjavanja zločina", zaključio je. Todor Kuljić je podsetio na to da je ovde istorija uvek bila više osmišljavanje nego egzaktno rekonstruisanje i poimanje prošlosti, te da je stoga danas potrebno da ona bude kritika nauka "jer od nje zavisi i buduća sadašnjica".
Značajan doprinos razvoju društva trebalo bi da daju i mediji. Grupa istraživača branila je ovu tezu, ali govorila i o uzrocima zbog kojih su mediji u Srbiji izgubili deo svog uticaja koji su imali uoči petog oktobra. "Medijska udruženja i zaposleni u medijima još nisu pronašli prave puteve sopstvenog doprinosa većoj profesionalizaciji i doslednijoj primeni etičkih standarda. Takođe nisu uspostavljeni adekvatni oblici strukovnog organizovanja i rešavanja profesionalnih, sindikalnih i socijalnih problema", zaključio je Rade Veljanovski u svom referatu "Osujećena medijska tranzicija".
I pored mnogih nezadovoljstava postignutim i razočarenja zbog propuštenih prilika, građani su, u istraživanjima Zagorke Golubović, podelili iskazani optimizam većine istraživača. Publikacija koja je u pripremi biće značajan putokaz onima koji budu hteli ovo društvo da vode napred. A takvi samo mogu očekivati podršku, to su istraživanja prezentovana na ovom skupu jasno pokazala. Biće to značajan doprinos kretanju ovog društva ka ozdravljenju. Dijagnoza je, po onome što se moglo čuti, sveobuhvatna i temeljna.