Književnik Miodrag Stanisavljević, višegodišnji urednik i saradnik našeg lista, iz zdravstvenih razloga je sprečen da piše nove tekstove. Dok se ne oporavi, u ovoj rubrici, koja već godinama nosi beleg njegovog dara, objavljujemo njegove ranije tekstove.
Ur.

Ta teška reč »izvin'te«

Na savetovanju divljih svinja
zaključeno je:
Svi treba da se izvine svima!

"Oprostite, susede, bio sam svinja!"
"O ništa, ja sam bio krmak veći!
Svinjskoj se ćudi ne može uteći!"

Na savetovanju divljih svinja
svi su lili svinjske suze
i grickali kuvane kukuruze.

Mediji sve češće postavljaju pitanje: da li velikodostojnici nove vlasti valja da se izvine našim susedima zbog Miloševićevih ratničkih pohoda? Srpska premudrost našla je veleumni odgovor na to pitanje: svi u bivšoj Jugi treba da se izvine svima! Kakvo bi to krasno pozorje bilo! Svi bi brisali suze, izvinjavali se i klanjali se jedni drugima kao u japanskim filmovima. A žive dokaze podlosti ovog predloga (Vukovar, Dubrovnik, Zadar, Sarajevo, Omarsku, Keraterm, Foču, Srebrenicu...) valjalo bi ograditi visokim limenim tablama i panoima s reklamama za "Marlboro".
Neki momci, iz Podgorice i Beograda, smogli su bar toliko snage da "izraze žaljenje", što je eufemistička forma izvinjenja, poluizvinjenje na pola usta. Jer, "žaljenje" govori o ličnom osećanju, nikad nema nužni prizvuk molbe koju traži forma pravog izvinjenja. U narodu ta forma ponekad ima i posprdnu, ciničku boju ("Žalim slučaj", kaže se).
Velikosrpski nacoši i kartografi najsrećniji bi bili kad bi nam se naši susedi, kojima smo pokušali da otmemo teritorije da bi "svi Srbi u jednoj državi" otmeno živeli, izvinili što su osujetili te nebeske planove.
Čin izvinjenja - taj minimalni otklon od osvinjenosti i mali, najjevtiniji dokaz uljudljivanja - osujećuju, nažalost, još uvek živa nacionalna prepotencija i neke, teško premostive, psihološke prepreke. Kako da se, recimo, izvinimo Hrvatima? Em smo se izblamirali u svetu sa Vukovarom i Dubrovnikom, em su nas vojno porazili za samo tri dana. I još da im se izvinjavamo!
Što se mene tiče, čin izvinjenja je i suviše jevtina i vapijuće nesrazmerna nadoknada za sva zla i zločinstva koja su velikosrpski nacoši počinili u naše ime. Izvinjenje paše uz nagaz na žulj u autobusu ali postoji li izvinjenje za Srebrenicu? To što je učinio Vili Brant više je koristilo njemu nego žrtvama Aušvica. Jedini pravi oblik našeg izvinjenja susedima (i izvinjenja nama samima) bila bi brza i odlučna osuda dedinjske osvajačke politike i izručivanje, bez skrupula i kolebanja, ratnih zločinaca gospođi Karli del Ponte. Što dalje oni budu bili od ove zemlje vazduh će ovde biti čistiji.

Izborni plen

Naš je kadar
- za sve kadar!
(večernja pesma DOS-ovaca)

Slušam na radiju kako su se DOS-ovci i Momovi socijalisti zdogovorili o raspodeli funkcija u važnim javnim preduzećima i ustanovama. Ako je u jednoj "firmi" šef iz DOS-a njegov zamenik je iz SNP-a što, logički, vodi tome da u prvoj sledećoj "firmi" načelnik mora biti iz SNP-a, a njegov zamenik iz DOS-a. Kojeg li sklada, koje li simetrije! Ali, pokazuje se, simetrija nije uvek obeležje lepote, ona je ovde znak nakaznosti jednog principa.
Danima i noćima članice DOS-a igrale su igru slagalice budućih "resora". Raspodela važnih resora je srpska mora. Šta li se tek zbiva po gradićima i varošicama, o selima i zaseocima da i ne govorimo? Naš je kadar kadriji od kadra druge partije ili partijice. Svaki je naš Član bogomdan za svako važno mesto. Svako mora biti dobro postavljen, niko ne sme biti zapostavljen niti za kasnije ostavljen. (A za sve naše zaslužne Članove treba obezbediti bolje stanove i zadovoljiti za njihovu dečicu životne planove.)
Koja li će frtutma i jagma za "resorima" i "dobrim nameštenjima" nastati kad DOS pobedi na republičkim izborima. DOS je, podsetimo, koalicija od 18 partija! Koliko nezadovoljenih ambicija, koliko neostvarenih životnih planova ulazi u igru koja se zove vladanje zemljom Srbijom! Koliko želja pokušava da se utaži u prilici koju je samo nebo poslalo!
Ono što se zbivalo u Nušićevo vreme bilo je za komediju, ovo danas - biće za grotesku. Ako gola pripadnost može postati ključ životnog uspeha onda će to obeshrabriti svako dugotrajno učenje i usavršavanje u struci.
Etnolozi znaju ponešto o odnosu Srba prema ratnom plenu, sada imaju priliku da se pozabave njihovim odnosom prema izbornom plenu.