Državni mediji u podeljenoj zajednici

Multietnički, a politički

Iako imaju etnički mešoviti sastav i multijezički program državni lokalni mediji i dalje pate od politike i neprofesionalizma

Od 1990. godine multietnički region Preševa, Bujanovca i Medveđe prolazi kroz veoma teška vremena u oblasti informisanja. Kao što je poznato, tada, albanska lokalna manjina nije imala pristup državnim lokalnim medijima. U Preševu nisu ni postojali elektronski mediji; u Bujanovcu i Medveđi oni su bili "rezervisani" samo za Srbe. Da bi ironija bila veća, oružani sukob između albanskih gerilaca i srpskih snaga bezbednosti je bio taj koji je nametnuo promene u oblasti informisanja. Prvo je 20. februara 2001. godine u Preševu osnovan Radio Preševo, koji je u početku emitovao program samo na albanskom jeziku. Kasnije, 1. novembra naredne godine, tom radiju će se "priključiti" i otvaranje televizijskog studija, što je bilo krunisano osnivanjem Radio-televizije Preševo.
U okviru procesa stabilizacije stanja, nakon okončanja oružanih sukoba, pokrenut je postupak reorganizacije opštinskih medija. Prioritetan cilj ove transformacije u oblasti medija bio je da sve nacionalne zajednice imaju pristup lokalnim državnim medijima i da se emituje program na svim jezicima. U Bujanovcu je 18. januara 2002. godine potpisan Sporazum o osnovnim principima reorganizacije državnih medija. Taj dokument, izrađen od strane Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), osim predstavnika ove međunarodne organizacije, potpisali su i predstavnik koordinacionog tela i predstavnik albanske nacionalne zajednice. U Preševu je sporazum potpisan 16. decembra 2003. godine, a u Medveđi jula prošle godine. "Ideja je bila da imamo sveobuhvatan etnički pristup ovdašnjim lokalnim medijima. To je bio samo prvi korak i jedan manje bolan način rešenja", priseća se sada Shaip Kamberi, potpisnik sporazuma u Bujanovcu.
Nakon potpisivanja ovih sporazuma, u Radiju Bujanovac funkcionišu dva uredništva, srpsko i albansko, koja su podelila program po principu pola-pola. U RTV Preševo jednom sedmično emituje se i jednočasovni program na srpskom jeziku, a u Radiju Medveđa polučasovni program na albanskom jeziku. Za razliku od RTV Preševo i Radija Medveđa, Romi imaju pristup sa svojom emisijom samo u Radiju Bujanovac i predstavljeni su emisijom magazinskog tipa - Romano krlo - pola sata nedeljno.

Kliše

Informisanje se, tako, obogatilo i jednom savremenom izmišljotinom: "multietničko novinarstvo". U stvari, na ovim prostorima multietničko novinarstvo i ne postoji. Teme mogu imati multietnički karakter, ali je činjenica da novinarstvo ima jedan imenitelj, dobro ili loše, profesionalno ili ne. Sigurno da je gorko iskustvo naše prošlosti to što se nametnula reorganizacija opštinskih medija na osnovu etničke zastupljenosti. Sada, kada govore o stanju lokalnih medija, relevantni lokalni odlučujući činioci, državni a i oni međunarodni, ponavljaju već poznati refren da "ima nepobitnog napretka i da je proces njihovog razvoja u toku". Ne ustručavaju se da istaknu i to da ove informativne kuće predstavljaju jedan "model i za ostale multietničke sredine".
"Do sada, ovaj projekat što se tiče medija i dalje funkcioniše. Iako svako uredništvo radi nezavisno, ipak imamo međusobnu saradnju. Ovo svedoči da multietničnost ne predstavlja nikakvu prepreku za razvoj i unapređenje medija", ističe Dušan Sikimić, urednik redakcije na srpskom jeziku Radija Bujanovac.
S ove distance pitanje je koliko opštinski lokalni mediji uspevaju da obavljaju svoju ulogu i na kom su profesionalnom nivou. Danas se većina slaže da su ovi mediji suočeni s mnogim problemima i nedostacima. Dosadašnja praksa stvorila je utisak da je prioritetna bila njihova etnička konfiguracija, a ne njihovo profesionalno usavršavanje. Ipak, nije uvek lako da se sprovodi multietnički kriterijum u medijima, tim više kada su u pitanju Srbi i Albanci. Iako su ovi mediji teoretski multietnički, u praksi se radi uglavnom odvojeno, svako na svojoj strani. "Hteli mi to ili ne, u određenim slučajevima svako se drži svoje zajednice. Neke stvari ne mogu se razmenjivati među nama, kao na primer one koje se smatraju ili se prejudiciraju kao nacionalistički elementi druge strane", ističe Ivica Stepanović, srpski novinar u RTV Preševo. Oba urednika Radija Bujanovac - Dušan Sikimić i Ahmet Bećiri - jednoglasno ističu da ovaj model uređivačke politike podrazumeva što mudriji pristup ovom poslu.
Za glavnog urednika RTV Preševo Skendera Ljatifija stvar oko multietničnosti u opštinskim medijima ostaje vrlo specifično pitanje.
"Ovaj model multietničnosti više je nametnut nego što je izvoran i prirodan. To je jedan kliše koji je nametnut iz vremenskih okolnosti. Pozitivno je to što zajednice sarađuju tokom obavljanja posla, ali je negativno to što ta saradnja nije funkcionalna. Postoji mnogo utopije i dogmatizma. Izgleda da su vrednosti veštačke", ističe Ljatifi.
Problem u ovom projektu su i plate. U RTV Preševo albanski novinari se žale na to da Srbi primaju iste plate iako rade samo pola sata nedeljno. "Zaposleni Albanci primaju isti iznos plate kao i Srbi koji ovde rade, jer imaju isti status. Ova stvar izaziva poprilično nezadovoljstvo. Sigurno je slično stanje u ovoj oblasti i u Medveđi, samo što je tamo suprotno", ističe Abdulla Mehmeti, direktor RTV Preševo.

Politika

Bilo kako bilo, gledano iz ugla etničke zastupljenosti, bez sumnje da dosadašnja praksa u ovoj oblasti odslikava jedan nepobitan uspeh; ali posmatrano sa stanovišta profesionalnosti stvari izgledaju komplikovanije. Činjenica je da su osnivači i jedini odgovorni za ove informativne kuće lokalne skupštine, što ima za posledicu njihovu neizbežnu politizaciju, tim više kada se uzme u obzir sadašnje političko shvatanje o medijima. Inspirisani starim društveno-političkim ideologijama iz "socijalističkih" škola mediji se tretiraju kao i sva ostala javna preduzeća. Stoga "vlasnici etera" uvek više služe opštinskom rukovodstvu nego javnosti.
"Sigurno stoji činjenica da je politika osnivač i odgovorna za ovaj medij i stoga proizlazi da ona definiše mnoge stvari. Ja do sada nisam imao neki upad od strane politike, ali tokom svog rada i sam ne doprinosim da do toga dođe, pošto mi je jasno dokle se može ići", ističe Ahmet Bećiri, urednik redakcije na albanskom jeziku u Radiju Bujanovac.
Ipak, RTV Preševo je najočigledniji primer uplitanja politike, pošto je ona u više navrata do sada bila na udaru, najviše od strane politike koja je u kontinuitetu bila nadahnuta informativnim ućutkivanjem.
"Kada sam imenovan za glavnog i odgovornog urednika ove informativne kuće uočio sam da je apsolutna većina ovih radnika na ovaj posao primljena uz političku podršku. Veoma malo njih je primljeno na osnovu javnog oglasa. Ali i u tim retkim slučajevima konkurs je objavljen u novinama s manjim tiražom, koje ne dospevaju u ruke Preševljana; jednostavno, nije bilo nadmetanja. Neki radnici su zasnivali stalni radni odnos nakon manje od mesec dana rada samo zahvaljujući političkoj podršci. Politički kriterij nadvladao je onaj profesionalni. Politika odlučuje o svemu i svi smo postali njeni taoci", ističe Abdulla Mehmeti koji je pre pet meseci nasledio položaj direktora RTV Preševo kao partijski kadar.
Većina poznavaoca ovdašnjih prilika nezvanično priznaje da projekat reorganizacije i transformacije opštinskih medija ima suštinskih nedostataka upravo zbog političkog uticaja. "Ovaj projekat nije uspeo da ukloni politički uticaj koji sužava prostor za profesionalizam", ističe Skender Ljatifi. Nakon lokalnih izbora 2002. godine, u izveštaju OEBS-a ocenjeno je da je tokom izborne kampanje RTV Preševo očigledno bio naklonjen partiji koja je tada bila na vlasti. Ali tada ni to nije bilo dovoljno da se menja kurs uređivačke politike. No, iako imaju etnički mešoviti sastav i multijezički program, državni lokalni mediji i dalje pate od politike i neprofesionalizma. "Za ovo nije kriva multietničnost, nego politika", zaključuje Abdulla Mehmeti.