Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVII (2005)

358-359

1-30. jun 2005.

Republika

Šta čitate

Govor bradatog studenta u mračnoj sali HPD*
(fragmenti)

"Polazeći od istorijske uloge revolucionarne svesti i ljudske savesti, od društva koje sebe, u mnogim dokumentima, proglašava socijalističkim i ljudskim, a koje je počelo svoj vek dvema karakteristikama: totalitarizmom i silom, i iz te maske nije ni izašlo, govoriću večeras o personalizmu i institucionalizmu socijalističkog društva u kojem, i u moje ime, i u ime svih vas, jedna grupa od kolevke pa do groba pametnih ljudi rešava sve probleme, uklanja sve brane, pravi prekretnice i diže kredite u dolarima..."
"Naučili smo nešto u životu i u knjigama i prerasli onaj stadijum nemoći, ono vreme kada smo znali samo šta ((i zašto)) nećemo. Ja, a verujem i svi vi, danas znam i šta hoću i šta neću, i zašto hoću i zašto neću, i kako hoću i kako neću. Ne želim da i sutra i bilo kada još budem pritisnut situacijom u kojoj moram da se izjašnjavam Za ili Protiv programa ili ličnosti. Jedno je svima nama jasno: kada neko organizuje jedno društvo jednom, proklamujući kako je takav oblik organizovanja objektivna nužnost i volja organizovanih, pa taj isti kasnije tom istom društvu, toj istoj volji organizovanih, predloži nov oblik organizovanja kao

novu objektivnu nužnost, pridodajući postojećim institucijama i već organizovanoj eliti avangarde stalno nove institucije i nove grupe istomišljenika, onda nešto nije u redu ili sa društvom ili sa organizatorima. U normalnim i zdravim sredinama tada bi bilo postavljeno samo jedno pitanje: ili će organizatori tražiti novo društvo, ili će postojeće društvo tražiti bolje organizatore..."
"Ja, a nadam se da bi tako trebalo da reaguju i ostali koji misle, takvoj politici i takvim ljudima, danas i ovde, odlučno kažem: NE."
"Ne, za ljude koji menjaju stavove kao prljave košulje. Ne, za razvoj privrede kreditima i ustupanjem i prodajom radničke klase kapitalizmu. Ne, za centralizam i moć. Ne, za teritorijalnu afirmaciju nacije na teritoriji koja nije nacionalna..."
"Mi nismo više pioniri da nam neko govori kako je budućnost na nama. Budućnost prepustimo budućem. Danas smo mi u sadašnjosti, svakodnevica je naša stvarnost, i kod rođenih očiju bili bismo slepi ako bismo, svesni promena koje nam usaglašeno nude tridesetogodišnje vođe naših dedova, naših očeva, i danas: nas samih, ćutali očekujući budućnost koju, ako ne iznesemo svoj program, program svoje sadašnjosti, nećemo dočekati, budućnost koja će potonuti. Ne bi trebalo da se pomirimo sa činjenicom da, kao starci, kao davljenici, u toj apostrofiranoj budućnosti, mašemo iznemoglim rukama generacijama koje će reći ono što sami imamo mogućnost danas da izgovorimo. A to neko mora da kaže..."
"Svestan sam da najmanje spremnosti za promene ima tamo gde je potrebno najviše promena. Mi mladi znamo da personalne promene, kojih je i u ovoj zemlji bilo, nikada bitno ne menjaju stanje. Zbog toga glasno progovorimo da smo za institucionalne promene, da smo protiv centralističke koncepcije. I da oni koji su trideset godina stvarali institucije, centralistički vladali, ne mogu više nikada, danas pogotovo, dovesti narod, ((poštenu inteligenciju)) i radničku klasu ove zemlje do nekadašnjeg političkog polusna u kojem je, manipulišući voljom naroda i u ime moralnog i samoupravnog socijalizma, određena grupa zaslužnih ljudi bila proglašena za doživotno naprednu..."
"Istorija nas je naučila da niko nije nepogrešiv, pa ni papa. Poznajemo personalni krah staljinizma, znamo za anatomiju jednog morala, svedoci smo Brionskog Plenuma, a imamo i rezultate brionskog usaglašavanja u predlozima novog institucionalizma..."
"Promislimo na trenutak kakve su te nove institucije..."
"Jedna od njih je republička državnost ((kurziv je moj)). Ako republička državnost nije republički etatizam, nego izraz punog prava svake nacije na njenu afirmaciju i suverenitet savezne socijalističke države, kako je moguće u republikama koje imaju administrativne granice zahtevati nacionalnu teritoriju i puno pravo jedne nacije na teritorijalnu afirmaciju?"
"Jedna je i predsedništvo ((kurziv je moj)). Nepotrebno je konstituisanje jednog takvog tela, jedne institucije sa naslagama centralističke plesni, kad istovremeno, sa istim centralističkim karakteristikama, sa privrednim, političkim, vojnim, kulturnim, ideološkim i drugim koncima u jednoj ruci, postoji i institucija predsednika republike, bez obzira što bi sutra ista ličnost bila na čelu obe institucije. Decentralizaciju institucije predsednika republike nije moguće ostvariti konstruisanjem kolektivnog mehanizma moći i upravljanja po sistemu ravnopravne i predstavničke zastupljenosti: po ključu i matematičko-teritorijalnim računicama..."
"Ja sam za odgovorniji položaj i dosledniji, otvoreniji i podložniji kritičkom razmatranju politički program predsednika republike. Ja sam protiv privilegovanih položaja zbog istorijskih uloga ((i usluga)) u ratu koji je podosta iza nas. Danas je u ovoj zemlji mir, danas je ovde socijalizam, i danas su u svakoj konkretnoj akciji u pravu svi oni koji razumno i moralno osvetljavaju probleme današnjice, a ne prvenstveno oni koji tavore na zaslugama. ((Zasluge, za sluge.)) Ako je Karaslavija danas u teškom položaju, ja za to nisam odgovoran, jer nisam ni bio u mogućnosti da prihvatim odgovornost. Odgovorni su oni sa davnašnjim zaslugama..."
"Hoćemo li mi mladi danas nekadašnjim zaslugama naše vrhuške neprestano pridodavati bezbrojne nezasluge, mnoge promašaje. Na nama je da budemo pošteni i kažemo: u ono vreme izveli ste ((još jednu uzaludnu)) revoluciju, to je vaš doprinos; danas ste vi nesposobni da društvo dalje vodite, danas ste vi kočnica, naša je dužnost da damo svoj doprinos..."
"Mogao sam da posmatram one koji su stvarali odnose i vlast za sebe i za jučerašnjicu, ali kada to stvaranje dobije kabanicu futura i postane realnost koja, kao biblijski Strašni Sud, tamo negde, mene već čeka, samo još da stignem, a stići moram, onda savest i svest moja postaju budan stražar nad mojom sudbinom i sudbinom moje stvarnosti..."
"Ja sam protiv izražene volje radnih ljudi onda kada takva volja postaje objekt spretne manipulacije; protiv sam i bilo kojeg čoveka, pa i u konkretnoj situaciji druga Broza ((generalnog sekretara, predsednika, trostrukog narodnog heroja, vrhovnog komandanta, mašinbravara, likvidatora, krivolovca, graditelja trećeg puta kroz pustinju, švalera, oca, sina i unuka svih naših naroda i narodnosti, nacija i nacionalnih manjina)) koji, u društvu čije su osnovne odlike ((na papirnatim aktima i za govornicama)): humanizam, moralnost, ljudskost, prihvata i pristaje na doživotno ostajanje na bezbrojnim funkcijama..."
"Ja sam za decentralizaciju institucije predsednika republike, za proširenje i demokratizovanje prava i dužnosti Skupštine, za demokratizaciju okrenutu javnom mnjenju i Skupštini kao istinskom i zdravom organu moderne demokratije koja je masovna..."
"Izjavljujem da nikakvu odgovornost ne snosim za sva prestrojavanja u sadašnjoj organizaciji društva i države, za sve pretumbacije čiji sam svedok, već sada, još pre zakonitog delovanja promena koje amandmani nude, ukoliko Predlog Teksta Nacrta Ustavnih Amandmana, u trenutku kad za to dođe vreme, slučajno ne bude usvojen; ukoliko, i uprkos svestranoj angažovanosti tvoraca i tumača, PTN ((predloga teksta nacrta, načertanija)) ustavnih amandmana ((UA)) ne postane nova stvarnost Karaslavije."

- Silna beseda, govor nad govorima, oracija, promućkaj i prospi! - oglasiše se naknadno pametni i kuražni, a pridružiše im se demokrate, liberali, socijalisti, radikali i na promaji sušena mirođija. - Čudo jedno da govornik nije omirisao pendrek i bukagije, konjske repove ili zašiljen kolac na višegradskoj ćupriji.

* Iz: Miroslav Josić Višnjić, Roman bez romana, Narodna knjiga/Alfa, Beograd 2004, str. 232-236.

Da su drukčije prilike, ovaj tekst bi spadao u rubriku "Ponovo pročitati". Međutim, ovaj govor iz 1971. godine štampan je u Studentu u okljaštrenom obliku, a taj broj Studenta (u čijem uredništvu je bio i Milorad Vučelić, propagandista "šesetosme") je - zabranjen. A govornik - Miroslav Josić Višnjić - nekako je preživeo razne "turbulencije".


	Hronika	Dragi čitaoci

Republika