|
Godina XVII (2005)
|
1-31. mart 2005.
|
 |
|
|
Republika
|
'umor u glavi
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Književnik Miodrag Stanisavljević, višegodišnji
urednik i saradnik našeg lista, iz zdravstvenih razloga je sprečen da
piše nove tekstove. Dok se ne oporavi, u ovoj rubrici, koja već godinama
nosi beleg njegovog dara, objavljujemo njegove ranije tekstove. Partijski jurišnici Totalna dramaturgija Sunce je sve niže, dani su sve kraći, a moć prosuđivanja sve skučenija. Po Uedi Akinariju, u Japanu se utvare i sablasti najradije pojavljuju u vreme "kišovite mesečine". U Srbiji, pak, utvare prošlih vremena najradije se javljaju i oglašavaju u vreme decembarske kratkodnevice. Ovdašnje utvare nisu, međutim, podbuhle i ispijene, to su junoše u najboljim godinama. Mladi srpski Rastinjaci shvatili su ko može da im obezbedi najbrže ostvarenje ambicija. Partija na vlasti kao i uvek treba sveže krvi, a svaki vođa voli da ima oko sebe orne junoše i borke.Posao junoša je od Kobe do Slobe ostao nepromenjen; sastoji se u otkrivanju krivaca i hvaljenju premudrog Vođe i njegovog velikog "narodnog dela". Sezonu lova na krivce otvorio je junoša-Nebojša, otkrivač legla opozicionih sabotera u GSP, a priključio mu se ceo pokret Vođinih Gorana i Ivica (rimuje se sa "krivica"). Ipak, zvanje najornijeg Vođinog junoše valja da pripadne jednom mladom astrofizičaru (zanimanje u skladu sa nebeskom i astralnom suštinom ovog naroda). Vođine junoše su u kratkom roku otkrile da su za sve nedaće i bede ovog naroda krivi eksponenti stranih centara moći, strani plaćenici i denuncijanti sopstvenog naroda. Oni su krivi za loš gradski prevoz, za nestašicu hleba ("veštački izazivaju nestašicu hleba, pa ga zatim dele"), za "uskraćivanje lekova" bolesnima, za sabotiranje donošenja krucijalnih zakona protiv kriminalaca i ratnih profitera (oni su, dakle, njihovi zaštitnici), za potrošenu štednju građana (ona je preko njihovog Anta Markovića otišla na naoružavanje Hrvatske)... Mora biti da je akademicima Mihailu Markoviću i Ljubi Tadiću ipak malo neprijatno. Njih dvojica valjda prepoznaju u metodologiji vođinih junoša izanđale Kobine i Berijine obrasce. Nedostaje samo malo sistematičnosti. U Kobino vreme znalo se šta je ASA (antisovjetska agitacija), šta je KRD (kontrarevolucionarna delatnost) a šta KRTD (kontrarevolucionarna trockistička delatnost). Znalo se takođe da S (saboterstvo) nije isto što i Š (štetočinstvo) i da HAT (hvaljenje američke tehnike) vuče drugu kaznu nego HAD (hvaljenje američke demokratije). Ipak, iz "diplomatskih i političkih krugova u Beogradu" saznajemo da se i ovde sprema sistematizacija krivaca i krivica. Evo radnog nacrta:
Malo otresitijem delu populacije kod koga Kobini šabloni ne mogu tako lako da prođu, vođini pametari nude drugačiju rabiglavicu. To je PITANJE CENE. Da li je cena koju plaćamo za VELIKI-CILJ-KOME-SMO-NADOMAK, pita se jedan od Vođinih junoša, prevelika? Po njegovom mišljenju ona je sasvim, sasvim umerena. (I sam Vođa onomad je ustvrdio da mi još živimo bolje od onih koji su "pristali na diktat".) Cena bi, tolkuje taj junoša, bila paprena kada bi na vlast došle marionete mračnog i aždajskog NSP. Ima nečeg što izaziva jezu u slici mladića koji umesto da rešava ukrštene reči razvezuje čvor istorijske cene: da li je dva i po miliona proteranih i raskućenih ljudi, stotine hiljada poginulih i isto toliko glađu i mrazom umorenih mnogo ili malo, isplativo ili preskupo? Tako mlad, mislim, a tako krvožedan. Velikog Vođu, njegovu Partiju i njegovo veličajno delo - objašnjava nam g. Željko Simić (koji, veli, nije Vođin junoša i jurišnik) - osporavaju oni u kojima se gnezdi sitnosopstvenička a ne istorijska svest. Pođimo tragom ove mudrosti. Ko su sitnosopstvenici u ovom opljačkanom i orobljenom narodu? Oni koji dobivši platu od jedne marke (i nekoliko markića) preračunavaju koliko hlebova za nju mogu da kupe. Računanje i preračunavanje, reći će g. Simić, jeste čista sitnosopstvenička operacija. "Nije sve u hlebu". Lep naslov jednog sovjetskog romana. Sitnosopstvenici su oni koji jadikuju da su gladni. Glad je čisto sitnosopstveničko osećanje. Pravi, istorijski osvešćen Srbin, nikad ne oseća glad nego veliki Nad. U dovršenje velikog dela. Majakovski je pevao o opasnosti koja komunizmu preti od kanarinaca. G. Simić ga dopevava i raspevava:
Vreme, 13. decembar 1993. Miodrag Stanisavljević
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
