Književnik Miodrag Stanisavljević, višegodišnji urednik i saradnik našeg lista, iz zdravstvenih razloga je sprečen da piše nove tekstove. Dok se ne oporavi, u ovoj rubrici, koja već godinama nosi beleg njegovog dara, objavljujemo njegove ranije tekstove.
Ur.

Inverzija naklonosti

Srpska izborna priča okončana je onako kako se i očekivalo. Srbi su orno i listom glasali za DOS. Kao što su, pre desetak godina, orno i jatimice glasali za stranku Slobe-Slobode. Između pobednika i poraženih u Srbiji ima sličnosti više nego što se misli. Njih povezuje zakon spojenih sudova, zakon naprasnih naklonosti i naprasne i naprasite antipatije. "Tko bi doli sad je gori, a tko gori doli nestaje." Stari stihovi koji su najsažetiji opis septembarsko-decembarskog sunovrata Slobodana Miloševića.
Masovna inverzija naklonosti ipak ne govori o masovnom "opasuljivanju" glasača već o njihovom pretrčavanju na pobedničku stranu. "Sve sliva se u naš levak", govorio je nekad Slobodan Milošević. Nije shvatio da se pesak njegovih glasova prelio u drugi levak i da je neka ruka obrnula peščanik.
Istraživanja javnog mnenja i rezultati izbora pokazuju samo struje na površini reke. Podvodne struje i virove ne uočavaju i ne prikazuju. A u njima se, kao što kažu narodna predanja, stane raznorazna čudovišta i nemani. Nepredvidljivi i za istraživače javnog mnenja nevidljivi uspon Arkanove stranke pokazuje da neke pesme u Srbiji nisu dopevane i da se pevačima nisu ogadile. Nikad ne možete znati ispod kog će se kamena i brloga izleći "zmijsko jaje" o kojem govori istoimeni Bergmanov film. Šešelj i Milošević su izgubili, ali samo kao horovođe. Naci-pesma još je na srpskim glasnicama. Valja shvatiti da glasači Stranke srpskog jedinstva nisu nacoši-nostalgičari već glasači perverznog shvatanja Promene, glasači koji su Promenu shvatili kao promenu glavnog izvođača radova a ne kao promenu glavnog Plana. Pitanje je i koliki je broj glasača samog DOS-a na isti način shvatio ideju Promene. Vreme će to pokazati.

Uloga kape-beretke u srpskoj revoluciji

Napred naši, crvenoberetkaši!
Vi ste patrioti troprstaši!

Čitam knjigu Bujoševića i Radovanovića o 5. oktobru. Kičerajka pisana kao scenario za televizijsku seriju koja će, nema sumnje, uskoro biti snimljena. Nijedna vlast ne može bez kiča, pa ni demokratska. Kič je najkraći put do srca glasača.
Po knjizi ispada da je jedini loš momak u Srbiji bio Slobodan Milošević. On je u ovoj zemlji odavno bio suvišan, samo se niko nije setio da mu to kaže. Svi koji su ga okruživali i opsluživali - policajci, specijalci, majstori terora i torture i generalske kreature - bili su demokrati u srcu i jedva su čekali da se stave na stranu naroda i demokratije. Čak i "crvene beretke" za koje smo mislili da predstavljaju tamnu stranu srpskog meseca. U stvari, knjiga je, svojim najgolicavijim detaljima, prava slavopojka "crvenim beretkama" iliti "momcima iz Brazila", "prekaljenim na mnogim ratištima", "momcima koji su godinama gledali smrti u oči, u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu". "Da su nas ovi tukli davno bismo se razbežali!" - s divljenjem govori jedan promenjenaš. Da crvenoberetkaši nisu pokazali da su potajni troprstaši, da nisu pripretili Miloševićevim generalima, narodna volja bi otišla u vražju mater.
Ganutljiv je, do uganuća trepavica, opis susreta vođe "crvenih beretki" s misterioznim imenom Degija i "dva pištolja na grudima" i "poslovođe revolucije" Zorana Đinđića. Džentlmenski sporazum u "tajanstvenoj" Gepratovoj ulici, sa kratkim replikama - "Daješ reč?", "Dajem reč!" - biće svakako poslastica za glumce u budućoj seriji (a sigurno i u filmskoj koprodukciji sa stranim glumcima). Tako se to radi među pravim Srbima koji su uvek, ako su pravi, ljudi od velike forme i formata, i kao filosofi i kao terminatori.

Opopljavanje škola

Slušam na radiju ministra vera u saveznoj vladi kako se gorljivo zalaže za uvođenje veronauke u školske učionice. Zvuci crkvenog pojanja mešaće se sa zvucima rok-muzike i biće to zabavan tonski galimatijas.
Teško je biti protiv uvođenja bilo koje nauke u školske programe, ali sa "veronaukom" stvari stoje malo drugačije. Kovanica "veronauka" počiva na jezičkoj podvali čiji je izvor u sinonimskoj dvosmislici. Ova kovanica je, ako slušamo savremena značenja reči, čisti contradictio in adjecto - "vera" i "nauka" nikako ne idu zajedno. Ali, ovde nije reč ni o kakvoj nauci, čak ni nauci o veri i religioznosti. Reč je o naukovanju, utuvljivanju vere u glave učenika. Što bi u vreme Interneta bilo anahronično nasilje. Neka popovi organizuju kurseve ove "nauke" po crkvama (kojih će uskoro biti maltene isto toliko koliko i osnovnih škola), pa će deca moći da biraju da li će slobodno vreme trošiti na pohađanje škola tenisa, karatea, Windousa 5 ili Novog zaveta.

Republika, br. 252-253, 1-31. januar 2001.

Miodrag Stanisavljević