Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVII (2005)

350-351

1-28. februar 2005.

Republika

Događanja

Šta je to
Treća Srbija?

Šta bejahu prva i druga bar na stranicama ovog lista nije potrebno podsećati. Ipak: prva je bila zatucana, plemenska, krvožedna, neradnička, licemerna, razvikana i malodušna, cinična i dosadna, zapuštena pa napuštena, mitska u praksi, ritualna u teoriji; "druga" je trebalo da nastupi kada smenimo vlast koja je generisala prvu. Tu smo vlast, međutim, zamenili njenim oružjem. Ne istinom, već novim ritualnim mantranjem mitskih budalaština - modernom, svetskom, tolerantnom, odlično osmišljenom i efikasno sprovedenom, borbenom, duhovitom i atraktivnom predizbornom kampanjom. Marketing umesto života, zato smo i zaglavili tačno tu gde smo, opet u bespuću. Kažu da uvek kada krenete da pravite red u haosu obeshrabri vas što ćete u prvih nekoliko koraka samo otkriti realne, neslućene razmere haosa. Možda. Srbija je za sada samo otkrila da je realno toliko nerazvijena kultura da ne razlikuje redno drugo ("the second") od nečeg zaista drugog ("the other"). Nabrajanje umesto dijalektike, gang bang umesto ljubavi, to je Treća Srbija.

Ko su Treći Srbi?

Svi oni koji izgledaju kao novi, drugačiji, moderni, "postpetooktobarski", a u suštini su samo novo pakovanje: Internet popovi, interventni panduri, bezbednosno-informativni agenti, prevremeno penzionisani ratni zločinci, multikonfesionalni talibani, BK akademici, zatim rukovodioci i pomoćnici rukovodilaca projekata u Agenciji za privatizaciju, brokeri u "M&V Investmentsu", revizori u "Ces Meconu", potpredsednice "Delte", direktori Nacionalne štedionice, članovi nadzornog odbora Komercijalne banke, upravnog odbora "Hemofarma", veliki akcionari "Knjaza"... Naročito, Treći Srbi su voditelji na B92 i BK televiziji, izvršni direktori "Transparentnosti Srbija", poslanički klubovi Snage Srbije i G 17+, savetnici premijera, stilisti predsednika i, pre svih, piljari.
Piljarem se u Srbiji od davnina nazivao onaj koji ume da vam proda sve, a naročito ono što vam ne treba. U procesu formalnog otvaranja prema svetu nerazgovetno provincijsko "lj" se izgubilo, a Pi aR postalo zanimanje koje se svakim danom sve više ceni. Ništa neobično, jer je javnost u Srbiji iz borbe protiv tiranije izašla jednako neslobodna, ali sa dobro ispečenim zanatom pevanja slogana i lepljenja plakata.

Primer: Savet za borbu protiv korupcije, Izveštaj o Nacionalnoj štedionici, muk

Savet je 1. decembra 2004. godine Vojislavu Koštunici dostavio apel da zaustavi prodaju poslovnog prostora bivšeg ZOP-a, koji već treću godinu besplatno koristi privatna banka Nacionalna štedionica, jer je konkurs za prodaju poslovnog prostora očigledno štimovan za onoga ko ga je do tada koristio. Agencija Beta je objavila vest, ali su mediji uglavnom preneli samo sutrašnje saopštenja Vlade (kojim je zapravo potvrđeno narušavanje principa slobodne konkurencije u postupku prodaje poslovnog prostora), dok je RTS za komentar pitao direktora Nacionalne štedionice-banke a. d. Bojana Stanivukovića, a da prethodno iz teksta koji se komentariše nisu objavili ni slova.
Od 16. decembra prošle godine Politika je u nastavcima počela da objavljuje Izveštaj o Nacionalnoj štedionici Saveta za borbu protiv korupcije sa pratećom dokumentacijom. U Izveštaju je analizirano kako su Vojin Lazarević i Vuk Hamović šetanjem para preko

moskovske Evroaksis banke postali većinski vlasnici Nacionalne štedionice, kako su dobili takve poslove kao što je servisiranje stare devizne štednje, mimo bilo kakvog konkursa, sve do besplatnog korišćenja poslovnog prostora, opreme i drugih resursa u vlasništvu Republike. Nakon nedelju dana, Izveštaj je objavljen i na sajtu Saveta. "Prvi put se desilo da objavimo izveštaj", kaže predsednica Saveta Verica Barać,
		Pail Cézzane, The Harvesters, 1875-1878.

"a da me sledećih par nedelja ne saleću novinari da traže izjavu, neko pojašnjenje ili komentar na reagovanje vlade". Jer reagovanja vlade nije ni bilo. Izveštaj vladinog Saveta o najkrupnijem primeru nezakonitog raspolaganja državnom imovinom od 5. oktobra do danas potpuno je prećutan.
Par nedelja nakon što je Izveštaj o NŠ dostavljen Vladi Srbije (7. decembar 2004. godine), Nacionalna štedionica-banka a. d. počela je kampanju u medijima (niste mogli da ne primetite, ne skida se sa Devedezdvojke), modernu, duhovitu, optimističnu, kao iz najboljih otporaških dana. Valja primetiti da su još jedan Izveštaj Saveta, o stečaju "Sartida", takođe sledili veseli bilbordi, fotke srpskih železara sa američkim osmesima.

Kontrolni listić: "Knjaz Miloš", Branko Pavlović, ološ

Kada je krajem novembra prošle godine, nakon otvaranja ponuda za javno preuzimanje "Knjaza Miloša", savetnik malih akcionara Branko Pavlović izašao pred kamere i rekao da

je ponuda investicionog fonda "FPP Balkan Limitid" najbolja, naježio sam se. Kao, verujem, i sav ostali čestit svet u Srbiji koji je načuo da iza FPP-a stoji Milan Beko. I zamalo da se u sledećem koraku prezrivo namrštim i odmahnem rukom na Pavlovića: "I ovaj primio pare!" Ali nisam. Prvo, Beko i Vlahović su u jednoj prljavoj berzanskoj utakmici nadigrali Labusa i Dinkića. Drugo, ko će koga nadigrati među srpskim ekonomskim ološem, malih akcionara se u ovom trenutku malo tiče - njima je država jasno zapretila kako će proći ako se usude da preuzmu upravljanje nad svojim privatnim fabrikama ("Jugoremedija"), i najviše što mogu da izvuku je dobra cena na berzi. Tako se i desilo da jedan elementarno čestit čovek i lojalan profesionalac, kakav je Branko Pavlović, postane neka vrsta radničkog heroja. U kom pravcu će ići pregrupisavanje na strani radnika-akcionara još uvek


		Treći Srbin, foto-robot; foto: Milena Janošević

je teško reći, međutim, i ako se sve završi na dobroj ceni radničkih akcija i još par "slučajeva" na kojima će se makar dotegnuti srpsko finansijsko tržište, događaji će ipak dobiti kakav-takav pozitivan tok. Čak i ako najbolja ponuda za preuzimanje "C marketa" ipak bude "Deltina", neka Mišković makar plati razliku u ceni između obezglavljenih i dobro konsultovanih radnika.
Do sledećeg poluvremena.


	Ivan Zlatić


	Dokumenti	(Ne)obična čestitka

Republika