Govedina i ljudi

Antun Gustav Matoš je jednom zapisao: "Kad poskupi govedina pojevtine ljudi". Ova duhovita opaska najbolje odslikava mogućnosti nezavisnog mišljenja u današnjoj Srbiji. Viši animalni standard podrazumeva niži moralni standard. Deblji buđelar - tanji karakter.
Milošević nije čitao Matoša. On je nezavisne i nepoćudne duhove jednostavno najurio sa posla. Ali oni su ipak mogli ostati nezavisni jer se, sa malo para, moglo preživeti. Makar od hleba i čvaraka. Sećam se kako je jedna italijanska sindikalna organizacija nama, najurenim sa Bastilje, donosila, svaka tri meseca, po 150 maraka. Pri tom su se osećali i ponašali kao veliki misionari nezavisnog mišljenja.
Postmiloševićevska vladajuća elita vrlo je shvatila Matoševo opažanje. Ona je shvatila da politika "skupe govedine" (što je, naravno, metafora), mnogo uspešnije od progona, kosi nezavisno mišljenje kao slana zeleniš. Čvarci su danas skup delikates, a italijanski i slični misionari ne zalaze više u Srbiju. Tamo je, vele, demokratija.

Eldorado za klupodere

Ako se usvoji novi vladin predlog o penzijama narodnih poslanika učlanjivanje u neku političku partiju moglo bi se izjednačiti sa upisom na fakultet.
Svako ko je jednom, makar i nakratko, bio izabran za narodnog poslanika, na listi neke od stranaka, stiče pravo da ode u "zasluženu" penziju (ako još napabirči dvadesetak godina staža i proslavi pedeseti rođendan).
Klupoderi, glupanderi, propali šegrti, diplomci švercerskih nauka, mućkaroši, valjatori, večiti studenti, dobijaju životnu šansu da svoju lenjost (ili tupavost) pretvore u životni zgoditak. Vijonovi stihovi "Dok mlad i lud bejah, o bože moj / da sam barem neko znanje steko... / Al od škole bežo sam daleko..." dosad su delovali didaktično, sada ispadaju smešni... Kakve škole, kakvi bakrači. Samo se promuvaj u saziv skupštine-glupštine...
Klupoderi, glupanderi, povijuše i lijanderi - samo navalite!

Policajci - mafijaške gorile

Slušam na radiju da su iz državne službe otpuštena tri policajca jer su se nalazili u obezbeđenju izvesnog Peconija koji "ima bogatu kriminalnu prošlost". Si mile, državni policajci kao mafijaške gorile!
Inspektor koji ih je otpustio usput izjavljuje kako je to "izgleda, prilično raširena praksa".
Policajci-gorile "zatečeni su na delu" na nekom kontrolnom punktu saobraćajne policije... Ko zna kroz koliko su sličnih punktova (i koliko puta) dotle prolazili kao po loju... Kad se nekom mafijašu nekud mnogo žuri on zna da je tada najbolje da mu se u pratnji nalaze panduri... Kolege ne prave probleme kolegama... Ajd, zdravo i srećan put!
Matoševa opaska o skupoj govedini i jevtinim ljudima i ovde šljaka.
Ali, pokušavam da shvatim ufanjane policajce. Srbija je mračno komplikovana zemlja. Najureni policajci su samo radili prekovremeno. A možda nekom od njih nedostaje stotinak evra da plati pregled, endoskopiju, skener, ultrazvuk, lekove u privatnoj klinici gde, prekovremeno, rade državni doktori... A na isti pregled u državnim bolnicama valja čekati nekoliko meseci...

Zagađivanje pogleda

Svake nedelje, kada idem u Zemun, pogled mi, celom dužinom trase autobusa 15, zagađuju opskurni grafiti poput onog "Šešelj prkosni srpski junak" i "Etnički čista Srbija". Jedan, kod hotela "Jugoslavija", dug desetak metara, za autora ima nekog bugaromrsca. "Bugaraši - smradovi - ubijaju... gu... gu... ga." Svaki ludak u Srbiji može sebi da dâ oduška. Udišemo zagađeni vazduh, oči nam zagađuju otrovne žvrljotine. A njima ne mogu ništa ni kiša ni sneg, ni šmrkovi gradske čistoće...
Jedini lek protiv svakog manijakalnog zanosa je - humor.
I nad grafitom ima grafit. Neko je, naime, veštim pokretom četke i farbe, grafit "Šešelj prkosni srpski junak" preimenovao u "Šešelj prkosni srpski junac". A "Etnički čista Srbija" postala je "Četnički čista Srbija" (direktna asocijacija na higijenske navike bradonja).

Super-fiskal

Srpski ministar finansija je, izgleda, u velikoj frci. Pošto je nedavno povećao plate narodnih poslanika, on namerava da ovaj rashod pokrije uvođenjem fiskalnih kasa za ulične prodavce, buvljačare, babe-cvećarkuše, "četri baterije 10 dinara", "tri upaljača 10 dinara", "torbe za pijac 20", "pamučne čarape 4 para 50"...
Ko Hajduk Veljko u kuli Finki
na Srbiju motri Dinkić.

Svakog ko nešto prodaje, vâlja,
registruje oko Super-Fiskala.

Bio ti sitan il krupan prodavac
moraš postati porezodavac.

Mnogo para mora da se navaša
za kastu vladajućih bratijaša.

Jednom će na vama, o fiskali,
narod svoj bes da iskali!

Miodrag Stanisavljević