homepage
   
Republika
 
Kultura
Arhiva
O nama
About us
mail to Redakcija
mail to web master
 

 

 

O važnoj stvari koja je neoprostivo sporedna

Eho školskog zvona

Škole sve više postaju dosadne, anahrone, autoritarne, antiintelektualne, neodgovorne, otužne društvene čekaonice. Iz njih, uz poprilično gnjavljenja, strepnji, guranja i pomirljivog trpljenja, naši budući bivaju ubačeni u trošne vagone - bez voznog reda i odredišta.
Prvi susret sa školom otpočinje ponosnom torbom ispunjenom dečjom željom za saznavanjem sveta. Ona je uvijena u uredne sveske i knjige, u ponosne suze baka i deka, te u patetične govore direktora i učitelja. Vrlo brzo sve to negde nestane - umusave se sveske (neke od lenjog učitelja, neke od nervoznog roditelja, a većina od besmisla, jer smisao nema ko da pronađe), zaborave se primamljive sličice iz udžbenika i - škola postaje kavez pun krotitelja.
Potom, školovanje godinama traje kroz berzanske kalkulacije za ocene. Putevi za održavanje visokog skora su različiti. Mahom ružni. Najčešći je podanički.
Obrazovni put za većinu se završava nekom pijanom ekskurzijom i "matorom" maturskom večeri. I jedno i drugo izvodi se uz logističku podršku obrazovno-vaspitnih ustanova, jer predstavljaju predigru učenja za život - tako se organizuju ispraćaji u vojsku, rođendani, svadbe...
Ni učenicima ni roditeljima se ne može zameriti pristajanje na školu kao nelagodnu i besmislenu čekaonicu. Prvi ne znaju za bolje i misle da tako mora. Drugi, i sami vaspitavani u podaništvu, čak i kad prepoznaju da škola nema čak ni onu respektabilnost ili smisao kojih se oni prisećaju - ne umeju reagovati. Ne poznaju mehanizam odbrane svog deteta od neodgovorne škole.
Naše školstvo, zapravo, već više od jedne decenije postaje simulacija. Simuliraju se i prosvećivanje i modernizacija i demokratičnost. Apsurdno je što tome doprinosi - decentralizacija. Zbog njene preuranjenosti (oni koji su preuzeli ingerencije nemaju ni znanja ni morala da uprte još i - odgovornost), još više zbog nedovršenosti instaliranja mehanizama (nedovoljno zaštićen sistem proletos je pretrpeo antireformski udar) - simulacija bokori i opasno se ukorenjuje.
Parloženje simulacija, formalizma u našem školstvu ne preti razvoju štetnosti samo u školskom dvorištu već i u celom kraju. Na to je pre više od pola veka upozoravao Danac Hal Kok - u društvima u kojima demokratski duh ne prožme školu (i vojsku), te institucije kroz koje prođe ceo narod - demokratija nema šanse.
A demokratija podrazumeva odgovornost i dijalog. Školsko zvono mora sobom nositi neprestani i glasni eho ove nužnosti. Da bi ga svi čuli neko mora da zazvoni.

  H. K.
 
Kultura
Republika
Copyright © 1996-2004 Republika