homepage
   
Republika
 
Događanja
Arhiva
O nama
About us
mail to Redakcija
mail to web master
 

 

 

Smrt u objektu »Dinara«

Smrt dvojice vojnika, Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, pod nerazjašnjenim okolnostima u dvorištu objekta sa tajnim nazivom "Dinara", pokušava da istraži nezavisna komisija stručnjaka, imenovana od Vrhovnog saveta odbrane. Kako god da se ta stvar razreši, ništa neće biti kao pre. Koliko je to ozbiljno, videlo se odmah na samom početku, kada je ministar vojske Davinić, povodom toga, dao jednu, pa odmah posle toga drugu, sasvim različitu izjavu, i kada je predsednik državne zajednice Svetozar Marović nalaženje istine o ovom događaju uslovio svojom ostavkom. Kada je istraga poodmakla i kada su mediji krenuli da trube o vezi ubistva vojnika sa skrivanjem haških optuženika u podzemnim hodnicima ispod mesta gde su mladići poginuli, vojska je tek onda reagovala, smenom komandanta gardijske brigade, starijeg vodnika i tri civila. To je izazvalo još veće sumnje da se nešto mutno skriva od očiju javnosti.
Naime, u vojsci postoje određene službe koje bi da zadrže auru nedodirljivosti,
pravdajući to potpuno anahronim pristupom o nezamenljivoj ulozi i izvanrednim zaslugama u odbrani naroda, koje se ne smeju dovoditi u pitanje. Tipičan primer je garda, njena elitna jedinica, po prirodi svog posla uvek vezana za vladara, i sad kada tog vladara nema nalazi se u situaciji teškog i mukotrpnog prilagođavanja. Živeći u mitskom vremenu pod okriljem nedodirljive moći, vojni zapovednici su, praktikujući tu moć i zahtevajući bespogovornu poslušnost potčinjenih, prećutno podrazumevali da je taj princip subordinacije idealan za čitavo društvo, a da je ovo vreme promena, koje se polako primiče i do  
Wassily Kandinsky, Asserting
Wassily Kandinsky, Asserting, 1926.
njih, neka greška. Naviknuti na tajno delovanje, gospodari podzemnog grada odjednom su se našli pod jakom svetlošću javnosti gde treba da objasne šta je sa ljudskim životima na koje su, sve do sada, u ime svetog nacionalnog i državnog cilja, oni polagali neograničeno pravo.
Zato je i razumljiva sva ta sporost i neodređenost u izjavama i saopštenjima njihovih oficira i stručnjaka. Sistem je postao slab i urušen i stvari koje su ranije glatko zataškavane sada ga izbacuju iz ravnoteže. Sramna uloga u ratovima "u kojima smo pobedili" uticala je da se poverenje u vojsku znatno smanji, posebno kod roditelja, koji strepe ne znajući da li će im se deca vratiti živa sa služenja vojnog roka, ili kod obrazovanih mladića stasalih za vojnu službu koji susret sa tom strukturom koju vreme polako gazi gledaju kao noćnu moru koju bi trebalo po mogućstvu izbeći.
Ali, kada se govori o promenama u vojsci, treba imati u vidu da će to ići vrlo teško.
Njena veza sa narodom se uglavnom pravi na bazi emocija, i to se ogleda u činjenici da je ona još uvek druga po popularnosti, odmah iza crkve. Postoje čitave društvene strukture koje egzistiraju na podsticanju tih emocija - u političkim partijama, među intelektualcima, u crkvi, u vojsci. One su vrlo svesne da neminovne promene u vojsci ne mogu da spreče, ali će nastojati da učine sve kako bi se one odvijale što sporije.
 
  Dragan Mišković
 
Događanja
Republika
Copyright © 1996-2004 Republika