Trećina od trećine

Bili su lokalni izbori. Farsa od izbora, karikatura demokratije. Slika bezizglednosti, neverice u promenu nabolje.
Na glasačkim mestima se pojavilo manje od trećine upisanih birača. Glasali su oni kojima odgovara status quo, pripadnici partija, nomenklature i fanovi partija koje se bore da postanu nomenklatura. Plus oni građani koji su naučeni da je glasanje njihova obaveza a ne pravo.
Farsičnost izbora najbolje se vidi na primeru Čovićeve stranke: fali im samo pedesetak glasova da učestvuju u kolaču gradske vlasti. Glasovi bi mogli postati skupe akcije na političkoj berzi.
Pobednička stranka u Beogradu osvojila je trećinu glasova. Trećinu od trećine. I ta trećina od trećine uz podršku petine od trećine raspolagaće sa pola milijarde evra (koliko iznosi gradski budžet). Moći će da deli unosne poslove kome hoće, da vam zavlači ruku u džep kad hoće, za grejanje od kojeg vam je hladno, za vodu koja jedva curi, za struju od koje crkavaju kompjuteri.
I da povremeno ulicka neku od ulica sa novim imenom. Novo ime traži novu odoru. Spiskali su brdo para, pre dve-tri godine, na ulicu Ilije Garašanina (pisao sam o tome svojevremeno), napravili su ostrvca sa cvećem oko svakog drveta. Sad tamo raste travuljina.
Tražili ste, gledajte.

Urbo-turbo mafija

U predizbornoj kampanji mogu se, ako imate vremena za traćenje, saznati vrlo zanimljive i vrlo onespokojavajuće stvari. Tako je gospođa Bošnjak, kandidat Labus-Dinkićeve partije, objasnila zašto su stanovi u Beogradu papreno skupi.
Dvadesetak procenata cene novog kvadrata odlazi na "mažu" (korupciju), desetak procenata odnosi sporost administracije (pribavljanje dozvola itsl.), kašnjenje materijala i slične gluposti dodaju svoje procente, da bi na kraju monopolistički položaj investitora nadzidao onoliko procenata koliko mu se ćefne...
To su zastrašujući podaci. To je legalizovana urbo-turbo mafija. Kod njih je sve cakum-pakum zavedeno, kroz knjige provedeno, fakturisano, parfimisano... A jedna mermerna ploča u ulici Srpskih vladara košta sto evra. Koliko nečija penzija. Mermer je trajan, život je trošan.

Bože, zdravlja

Tek nedavno sam shvatio značenje one narodne "Bože, zdravlja". Jedan moj drugar se razboleo. Zamolio me da ga pratim na pregled. Dobio je uput za specijalistu. Odemo do Gradske bolnice. "Može pregled, ali samo na zakazivanje." "Kada?" "Kroz mesec i po dana..." "Ali, dotle mogu da odapnem", stenje moj drugar. A specijalisti rade samo po dva sata. Iznad šaltera istaknut cenovnik usluga za "prekoredne" preglede. Profesor i primarijus - dvadesetak evra, docent - desetak, asistenti su malo jevtiniji. Cene dodatnih ispitivanja koja idu uz pregled još skuplje. Penzija mog drugara jedva da sve to pokrije. Gledamo u Oglasima reklame privatnih ordinacija. "Za nas rade najpoznatiji specijalisti sa VMA, KBC, GB..."
Da li je sve to korupcija ili "sukob interesa"?
Ne, to je velika trgovina ljudskim životima. Alavost Hipokritovih zakletnika udružena s blagonaklonošću vladajuće elite.

Vlada-blamada

Ja ću da se trudim
i sve ću od sebe da dam...
Al' uzalud mi trud
koji vodi u blam...
Pesma jednog Koštuničinog ministra

Dokle će trajati Koštuničina vlada? Dok joj sasvim ne padne rejting u biračkom telu? Na poslednjim izborima DSS je osvojio manje od jedne petine od one jedne trećine koja je glasala. Klasičan nokaut. Ali vlada je ostala na nogama.
Vlada će trajati dok ne bude donesen novi Ustav? Ne lipši rago mršava pre donošenja Ustava.
Pravi odgovor na pitanje "Dokle će trajati Koštuničina vlada?" glasi "Dok se ne završi njena revija blamada".
Blamadama je obeležen početak rada nove vlade: izborom bivšeg obijača trafika za ministra policije i bivšeg spaljivača knjiga za ministra pravde...
Ministarka prosvete sa svojom prosvećenom i prosvetljenom borbom protiv engleskog jezika, kompjutera i Darvina prevršila je meru... Zatim je bio smenjen jedan zamenik ministra koji nije shvatio značenje reči "sukob interesa"...
Parada blamada se nastavlja. Ministar vera ima ideju da popovi treba da budu pod zaštitom države, kao Pančićeve omorike ili retke ptice iz Carske bare... Popovi, predlaže on, treba da dobiju imunitet kao narodni poslanici zato što su oni takođe poslanici i to božji poslanici. Srbija je zemlja apsurdnih analogija.
Šta veli ministar sporta za blamadu da je na Olimpijadi u Atini jedan naš veslač osvojio medalju u dresu Mađarske, a da je jedna naša sportistkinja postala sportašica i da se natjecala u dresu Hrvatske?
Velja Ilić je, naravno, dežurni blam-majstor. Svakodnevni blam je njegov perverzni šarm.
Ko je na redu?
Koštuničina vlada je egzotično društvo tipusa sa morskim idejama koji samo čekaju svoj zvezdani trenutak blamaže.

Miodrag Stanisavljević