Vreme zorta i sporta

Predložena je himna države Srbcrngore iliti SCG-ije. Čuo sam muzički aranžman: skarabudževina od muzike za skarabudževinu od države. Reči nisam čuo, pa predlažem da stihovni aranžman izgleda ovako:

O svijetla majska zoro, ti što spasi dosad nas, majko naša Srbcrngoro, nemoj da doživiš fras!

Bože pravde, bože pravde, čuvari smo tvog poštenja, čuvamo te od korupcije i ostalih iskušenja!

Nadrealisti su voleli kolaže. Jednoj nadrealnoj i nadrealističkoj zemlji sasvim priliči himna-kolaž.

Atinsko otrežnjenje

Posle ovogodišnje olimpijade neće biti svečanih dočeka, ciske-vriske, vatrometa, sirena, gungule i poklika SRBI-JA, SRBI-JA na beogradskim ulicama. Naši olimpijci vraćaju se iz Atine kao pokisle vrane. Njihov neuspeh samo je jedan od simptoma stanja u društvu. Kome je u propaloj zemlji do bavljenja sportom? Sport je začin životnog zadovoljstva, a ako nema životnog zadovoljstva suvišan je i začin. Za bavljenje sportom potreban je višak energije, a u zemlji gde se većina stanovništva jedva prehranjuje ne postoji taj višak. Gde cvetaju beda i zort ne može da cveta sport.
Dok sam bio nešto mlađi bavio sam se streličarstvom i popularizacijom ove (olimpijske) discipline. Neki momci vrlo brzo dostigli su Slovence (koji u svemu idu ispred nas) i približili se evropskom nivou. A onda su paranoidni državni idioti proglasili sportski luk za opasno oružje, uveli dozvole za posedovanje, oružne listove, porez... Jedan olimpijski sport u Srbiji je bio uništen.
Verovatno se nešto slično događalo i u drugim sportovima. Za jednu loptu potrebno je odvojiti frtalj plate. Idite, deco, da se loptate!

Poskupljenja

Poskupio je šećer... Šta će mi šećer? Ja sam bećar, a svima je znano: bećari vole ljuto i slano. Poskupela su jaja... Šta će mi jaja? Ja sam baja, imam svoja jaja.		Na poskupljenja mleka ne dajem ni pišljivog boba! Verujem novinama: mleko je puno mikroba! Poskupelo je meso i prerađevine od mesa... I tu sam pogrešna adresa: od pre neki dan ja sam vegetarijan!

Popovi i Đura Jakšić

Sumanutost srpskih popova neiscrpna je. Ona je stigla i davnopočivšeg pesnika srpskog Đuru Jakšića. Popovi su, slušam na radiju, proterali pesnika pesme "Na Liparu" (zapravo njegovu bistu) sa Lipara. Na Liparu popovi podižu neki manastir i zaključili su da veselom Đuri, jerbo je vodio raspusan, neuredan i boemski život, nije mesto na manastirskom placu. Pesnik sa šeširom zabačenim na potiljak... Kao da je neki konjokradica ili neki ljubitelj lumperajki koji, gurnuvši šešir na potiljak, naručuje turu za celu kafanu i novu pesmu od ciganskog orkestra... Tako ne treba da izgleda uzorni srpski knjižovnik. Spevao je dosta srboljubivih i rodoljubivih pesama i poema al' vodio je život boema... Ne ide pa ne ide...
Popovi su u pravu. Ja imam pouzdane informacije da je gospon Đura voleo Šarla Aznavura i njegovu pesmu "Ma boheme" i da ju je rado slušao. A za boema u crkvenom dvorištu mesta nema. Boemija je blasfemija!

Srpski vitezovi

Koštunice, samo zovi,
stići će "Srpski Vitezovi"!

Novine pišu da se priprema osnivanje nove, novo-novcate jedinice srpskih specijalaca, super-specijalnih super-specijalaca, koja će se zvati "Srpski vitezovi". Imali smo srpske nindže-knindže, imali smo frenkijevce, arkanovce, gurijevce, udbaše, kosovce, esdebejce, sajovce, crvenoberetkaše, crnokapiće, fantomkapiće, kožne kačkete, vukove, orlove, kraguje, risove, beloglave supove, još nam samo ale fale, a te ale zvaće se "Srpski vitezovi"! To ime štitiće ih od uroka i poroka i sprečavaće ih da ukaljaju čast srpskog spec-mena. Osim toga, oni će dati i poseban doprinos srpskoj kulturi. Kao i svi vitezovi, oni će pisati pesme u čast svojih Dama, Koštuničinih sekretarica i u čast najlepše među njima, ledi Aleksandre Tijane, specijalne Koštuničine savetnice i direktorice državne televizije...

Miodrag Stanisavljević