|
Godina XVI (2004)
|
1-31. jul 2004.
|
 |
|
|
Republika
|
Kultura
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Filmski festival na Rodosu U našoj sredini, film "Mojsinje - stop zločinu" je zbog postojećih odnosa dominacije skoro bez ikakve šanse za izlazak u javnost, ali u jednom dobrom delu sveta ovakvi filmovi predstavljaju sasvim normalan i regularan način da se dođe do rešenja konfliktnih situacija u društvu
To je vidljivo u nekoliko filmova koji prikazuju uspešan spoj ova dva prividno različita sveta. Jedan od njih, "Braća Bilbi", govori kako se dva sasvim obična čoveka iz Australije, jedan zoolog a drugi farmer, iako potpuno različitih interesovanja, udružuju oko životinjice po imenu bilbi, kako bi je spasli od potpunog istrebljenja. Oni su ljudi bez nekih naročitih društvenih šansi, i svi pokušaji da skrenu pažnju javnosti na sudbinu ove nezaštićene vrste u početku se pokazuju kao uzaludni. Ali, oni se ne predaju tako lako i uz ogroman trud i upornost, malo-pomalo, ulaze u medijski prostor koji je ključ za otvaranje svih drugih vrata; i od male lokalne akcije prave mega reklamnu kampanju koja im obezbeđuje novac za izgradnju ograde velikog rezervata za bilbija i njegov bezbedan opstanak. Film pokazuje da oni koji su sigurni u ispravnost svog cilja, uz velika zalaganja, mogu da uđu u srce najnegativnijeg mehanizma svetskog biznisa i, koristeći se njegovim sredstvima, da ostvare nešto što se smatra skoro nemogućim. Ima još filmova koji govore o akcijama koje izgledaju kao čista utopija, ali kada dođe do podrške javnosti to dobija sasvim obrnut smisao. I baš ta povezanost sa modernim medijima čini sasvim beznačajne ljude i situacije delom svetske scene, a filmove koji to prikazuju tako neverovatno sličnim svetu holivudske mitologije. Ali "industrija zabave i snova" uvek stilizuje stvarnost, tako da ta stilizacija postaje glavna i dobija se jasna poruka da je svaki put ka plemenitom cilju nemoguć, odnosno moguć samo na filmu. A u ovim dokumentarnim filmovima to je sasvim suprotno - vidi se koliko je stvarnost sama po sebi dovoljno neposredna i uverljiva, i koliko je holivudska fikcija sa svim svojim ogromnim industrijskim potencijalima nepotrebna. Treba reći da prikazani filmovi na festivalu čine vidljivom ne samo laž industrije filma već i laž svake druge industrije - jedna od njih je masovna proizvodnja hrane o kojoj su mnogi filmovi imali šta da kažu. Film pod nazivom "Revolucija spore hrane" govori o brzini koja uništava samu osnovu života, i posebno o tome koliko je "fast food" ušao u sve pore savremenosti i postao opšteprihvaćeni način života. Prikazujući kako proizvodnja, pripremanje hrane, njeno postavljanje za sto i odnos prema jelu može da postane jedinstven sistem nazvan "filozofijom spore hrane", u kojem učestvuju i koji zastupaju kuvarice, poljoprivrednici, profesori, učeni ljudi kao i nepismeni seljaci, ljudi iz najrazvijenijih evropskih zemalja kao i urođenici amazonske prašume. U ovom italijanskom filmu prikazuju se domaća iskustva i vidi se koliko taj sistem već postoji unutar tradicije južne Italije, ali i to kako treba da se uči od najzaostalijih plemena na planeti, koja su sačuvala veoma stare ali ispravne postupke proizvodnje i pripreme različitih vrsta hrane. I vidi se kako ta saradnja najrazvijenijih društava i onih koji su na prvobitnom stupnju postaje pokret globalnog karaktera, i unutar njega, zajednice koje ne bi mogle među sobom ni da se prepoznaju, zahvaljujući univerzalnim sredstvima tehnologije komunikacije, lako dolaze u dodir jedna sa drugom. Ono što se oseća u većini filmova, posebno u bloku o domorodačkim zajednicama, to je duh globalizacije u najboljem vidu. Pokazuju se putevi integrisanja ovih društava u tokove savremene civilizacije kroz određene postupke obrade zemlje, proizvodnje hrane ili izrade predmeta od prirodnih materijala - i sve te stvari se ne uključuju u svetsku mrežu zbog komercijalizacije, već da bi se, kroz dijalog kultura, sagledale međusobne vrednosti i usavršio čovekov odnos prema okolini. U skladu s tim je i preovladavajuća atmosfera na festivalu. Na projekcijama u dva zatvorena i jednom otvorenom bioskopu, koje traju do kasno u noć, okupljen je veliki broj ljudi vezanih za film. Jedni su tu da bi pripremili slične festivale na drugim mestima u svetu, a drugi vrše selekciju filmova za kulturne potrebe svojih zemalja. Mnogi reditelji donose svoje filmove na svim mogućim formatima tako da je razmena informacija veoma živa. Mnoštvo ovakvih festivala, kojih je sve više u svetu, omogućuje filmovima sa ovim, uglavnom lokalnim temama, publicitet koji postaje sve više globalan i multiplikuje šanse. Naš film "Mojsinje - stop zločinu", u kojem se obični seljaci zajedno sa ljudima iz medija bore da odbrane svoja elementarna prava od nasilnika lokalne vlasti, ovde je sasvim dobro shvaćen i odlično se uklapa u nešto što bi se moglo nazvati prepoznatljivim trendom festivala. U našoj sredini film "Mojsinje - stop zločinu" je, zbog postojećih odnosa dominacije, skoro bez ikakve šanse za izlazak u javnost, ali u jednom dobrom delu sveta ovakvi filmovi predstavljaju sasvim normalan i regularan način da se dođe do rešenja konfliktnih situacija u društvu. Rodos je pravo mesto da se prikaže sav spektar kulturnih različitosti. Postavljen na raskršću različitih civilizacija koje su oblikovale njegovu bogatu i izuzetno vrednu tradiciju, on je uvek imao, kao što i danas ima, internacionalan značaj i karakter. Prebogat spomenicima antike, srednjeg veka i modernog vremena, koji svedoče o njegovom ugledu i stepenu kulturnog razvitka, iako mala zajednica, Rodos je u svim ovim epohama uspeo da sačuva svoju kulturnu posebnost. Prirodni ambijent, koji ne zovu bez razloga turistički raj, sa plažama od najfinijih oblutaka, čudesnim građevinama obasjanim mediteranskim suncem i vrtovima u senkama fikusa, pitospora i eukaliptusa privlači ljude iz svih delova sveta. Grci koji tu žive sasvim pristojno su situirani, mladići voze dobra kola, devojke uglavnom vespe ili motore. Malo se žale na skupoću, otkako je uveden evro kao zvanična moneta. Prema strancima su ljubazni i mešavinu jezika i različitih stilova ponašanja na ulicama normalno prihvataju - kao nešto na šta su navikli u svojoj dugoj, internacionalnoj tradiciji.
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
