Daleko vam bila lepa Evropa

Srbija, sutra-prekosutra, bira predsednika Republike.
Iliti, ako više volite srpski novogovor, bira svog Domaćina. Ovu reč je, čini mi se, prvi upotrebio Vuk Drašković. Reč "domaćin" brzo se odomaćila. Velja Ilić, dok je mislio da je sigurno viđen kao predsednik Srbije, rabio ju je po deset puta na dan. Gazda Jezda i gazda Karić, takođe. Ko sve nije. Danas je omiljena reč jednog od favorita ovih izbora, Tome Nikolića. "Nema nam lepše budućnosti dok Srbija ne dobije svog Domaćina!", grmi drčni Toma. Domaćin će, naravski, biti on. Nesvesni crni humor. Ako je budućnost u domaćinu i ako nam se grobar nudi za domaćina... sami izvedite zaključke o prirodi te budućnosti.
Naša budućnost je, često se ponavlja, Evropa. Sa Tomom, poručuje Solana, najo Evrope. Ko (kratko) šiša Solanu! - odgovara talični Toma. Ako postanemo ekonomski jaki Evropa će nas sama zvati. A možemo li sami ekonomski zajačati bez pomoći Evrope? Jakako, postaćemo jaki ako se jako potrudimo! Ko dobija pomoć ima samo jedan obrok dnevno. Ko vredno radi triput dnevno se hranom sladi! Prema tome, glasajte za vašeg Tomu!
Demagogija i šarlatanstvo u Srbiji imaju lepu prođu.

"Srbija će ući u Evropu uz pomoć mojih kraljevskih veza! To vam jamči vaša buduća Predsednica-Princeza!"
Jedna princeza iz loze Karađorđevića kandidovala se za predsednika Republike. Srbija je zemlja puna svakakvih čudaka i čudakinja. Dvorski savetnici zaključili su da put do trona vodi preko fotelje predsednika Republike. Posao predsednika(ice) Republike valja da bude ukidanje Republike i proglašenje Monarhije. Dokoni popovi i jariće prekrštavaju.
Reč "kralj" koja je donedavno bila podesna samo za dečju literaturu (najčešće u šalozbiljnom kontekstu) u Srbiji je počela da se uzima ozbiljno. U zemlju se doselilo mnogo polusveta plemenitog roda. Polusvet od političara i novinarski polusvet oživeo je ove fosile iz pluskvamperfekta i napravio od njih sladunjavi začin javnog života. Suvišan i otužan začin.

U Srbiji ima pravih, novokomponovanih tranzicionih kraljeva. Oni ne obitavaju u muzejskim eksponatima već u zgradama supermoderne arhitekture, od armiranog betona, dur-aluminijuma i stakla, u enterijerima od prohroma i italijanske keramike... Jednom nedeljno, kad pređem preko Brankovog mosta, gledam poludovršeni, šljašteći dvorac Kralja Šećera, na mestu bivšeg CK. Kralj Šećera, Kralj mobilnih Telefona, Kralj Šerpi, Kralj Zavarenih Auspuha, Kralj Pink-Snova... to su pravi novi kraljevi. Jedan od njih se kandidovao za predsednika, Kralj Šerpi je odustao u poslednjem času.
Ne samo da su kraljevski bogati nego zahtevaju da se prihvati njihova neprikosnovenost, kraljevska nedodirljivost. Slušao sam nastup (ne intervju nego nastup) Karo-Kralja na B-92. Kakva novinarska pitanja, potpitanja i upadice! On je i pitanje i odgovor.
A Kralj Šećera se uvredio kad su ga istražitelji pozvali na informativnu čašicu razgovora. Ima on prečeg posla. Njegovo vreme je preskupo, jedan sekund - brdo evra... Ima da se najave i lepo se izvine što ga uznemiravaju i da se raspitaju kad će imati sekund slobodnog vremena da primi poziv... Na razgovor sa nekim ko radi mesečno za sitniš od 200-300 evrića... A na mogućnost da bude uhapšen odgovorio je: