|
"Stagnacije demokratskih reformi
u Srbiji", Zbornik diskusija, priredio Zoran Stokić, izd. Alternativna
akademska obrazovna mreža, Beograd 2003, str. 167
Kritički o suštinskim problemima društva
Alternativna akademska obrazovna mreža (AAOM), nastala nakon poznatih represivnih
mera režima Slobodana Miloševića prema Univerzitetu (1998) s ciljem da omogući
i sačuva akademske slobode i naučne standarde u društvu u kojem je došlo
do regrediranja svih vrednosti, ispunila je u priličnoj meri svoj zadatak
ako je suditi po nekoliko odlično zamišljenih i realizovanih projekata čiji
su inicijatori upravo bivši polaznici ovih slobodnih studija. Jedan od takvih
projekata je i serija okruglih stolova - čak šest - tokom proleća 2003.
godine na kojima su kompetentni stručnjaci raspravljali o procesima demokratskih
reformi u Srbiji, odnosno uzrocima i posledicama njihove stagnacije. Rasprave
su decembra protekle godine autorizovane i publikovane u, po opremi skromnom
ali sadržinski vrlo značajnom, Zborniku diskusija.
Problematizacijom nekoliko, za efikasnost reformskih
zahvata ključnih oblasti (karakter vlasti, položaj vojske i policije
u političkom sistemu, pitanje demokratske javnosti, reforme u privredi,
problem konsenzusa u društvu kada je reč o krucijalnim političkim
i društvenim pitanjima, odnos političke i intelektualne elite prema
modernizaciji i evropeizaciji Srbije), autori projekta, mladi stručnjaci
iz Alumni grupe za demokratsku tranziciju u Srbiji, nedvosmisleno
su pokazali izvanredan intelektualni osećaj za fiksiranje onih problemskih
tačaka koje su sama srž uspešnosti reformi.
Većina učesnika u raspravi, različitih struka, aktivni su činioci
u borbi za reforme i modernizaciju društva, uglavnom nekadašnji predavači
na AAOM-u (Nebojša Popov, Srbobran Branković, Božo Prelević, Miloš
Vasić, Snježana Milivojević, Svetlana Lukić, Slaviša Orlović, Obrad
Savić, Ljubomir Madžar, Milan Podunavac, |
|
|
Slobodan Samardžić, Svetozar Stojanović, Ljubiša Rajić, Zagorka Golubović,
Marija Bogdanović i drugi).
Rasprava je trebalo da kritičkom analizom demistifikuje nerealni politikantski
optimizam nekih struktura vlasti i diletantsko-apologetsku argumentaciju
"stručnjaka" uvek na usluzi njihovim političkim potrebama. Osnovna
ideja organizatora bila je, dakle, da se prevaziđu klasične metode rada
ovakvih rasprava, zasnovane na anahronom modelu ex catedra, gde se "eksperti"
akademskim tonom obraćaju "nemim slušaocima" i izlažu svoj unapred
poznati zaključak o nepogrešivosti sopstvenih naučnih uvida. U cilju izbegavanja
jalovih rasprava i verbalnih pametnica učesnika, odnosno njihovih širokih
i neiscrpnih opservacija o "problemima razvoja društva", bilo
je potrebno napraviti pravi izbor učesnika. U tome se u priličnoj meri uspelo,
ako izuzmemo primer sa Šestog okruglog stola (23. juna 2003) gde je neverovatna,
a ipak očekivana idiosinkrazija Nikole Miloševića u punoj meri, nažalost,
došla do izražaja. Ovaj ružan izuzetak, praćen diskvalifikacijama jedne
ugledne ličnosti koja ni po kom osnovu nije bila predmet rasprave niti njen
učesnik, ne može, međutim, da umanji vrednost ovakvih rasprava i ovakvog
zbornika. Može, pak, samo da organizatore budućih skupova podstakne na oprez
prilikom selekcije učesnika ovakvih okruglih stolova.
Na kraju, vredne su navoda reči priređivača Zorana Stokića o tome da ovakvi
skupovi i ovakvi zbornici, zapravo, imaju za cilj da pokažu mladim i obrazovanim
građanima Srbije da je umesto jadikovanja, savijanja glave pred naletima
primitivizma i šovenskog nacionalizma i nemog odlaska u emigraciju "moguće
otvoriti javno polje delovanja i baviti se suštinskim problemima društva
u kojem se može na netrivijalan način oblikovati slobodan, nepotkupljiv
intelektualac i odgovoran građanin".
|
