Zamajavanja oko Haga

Otkako traje prekid u suđenju Slobodanu Miloševiću, taj, sudski, aspekt Tribunala potpuno je odsutan iz javnog života Srbije. Nije mnogo interesovanja probudila ni statusna konferencija Stanišiću i Stimatoviću (toga, doduše, beše u štampi, ali samo kao scenografija za boravak ministra pravosuđa u Hagu, tokom kojeg se odigrao, bar po domaćim interpretacijama, stanoviti "incident", ali to su već bajate vesti), ni nastavak suđenja Krajišniku, niti izricanje drugostepene i konačne presude Radislavu Krstiću, u kojoj je sud odlučio da je ono što se odigralo u Srebrenici bio genocid. Što se procesa za Srebrenicu tiče, ne bi me začudilo da me neko u Srbiji upita "Srebrenica, šta to beše?"
No, to će se sve promeniti 28. juna, za kada je zakazan nastavak suđenja Miloševiću, deo u kojem će on voditi glavnu reč, jer je na redu izlaganje odbrane. Da on tom zadatku ne prilazi preterano ozbiljno videlo se iz spiska svedoka: on ima pravo na isto onoliko vremena kao i tužilaštvo, isti broj svedoka, oko tri stotine; on je priložio spisak od preko 1600.
Novi sudija koji zamenjuje obolelog Ričarda Meja je Škotlanđanin Lord Bonami, sudija poznat u Britaniji po pravnoj briljantnosti, ali podjednako i po izuzetnoj strogoći. Naime, osudio je jednog svedoka na deset godina zatvora samo zato što ovaj nije hteo da oda svoj kontakt u trgovini drogom.
I tako, ako suđenje nije trenutno prisutno na našim TV ekranima, Hag svakako to jeste u svim komunikacijama domaćih političara sa svetom. Jedan od poslednjih u nizu sagovornika nove vlasti, evropski komesar Kris Paten, rekao je doslovce: "Budimo načisto. Srbija može da zaštiti one koji su optuženi za masovna ubijanja i druge užasne zločine ili može da se pridruži Evropskoj uniji, ali ne može oboje. Ono što nam je očajnički potrebno jeste obnavljanje duha 5. oktobra, tako da se današnjim izazovima odgovori jedinstvom cilju demokratskih snaga Srbije". I još je rekao da je saradnja sa Haškim tribunalom neophodna da bi se demonstrirala volja da se prihvate neke vrednosti evropske civilizacije: "Što se tiče konačnog ispunjavanja uslova - nema fleksibilnosti".
No, politička zbivanja na domaćoj sceni kažu da smo od evropske civilizacije sve dalje. Političke kampanje predsedničkih kandidata pokazuju nov oportunizam i podilaženje najbanalnijim nacionalističkim stavovima i strastima.
Saradnja je, još od parlamentarnih izbora, praktično prestala, pa nas je predsednik Haškog suda Teodor Meron prijavio Savetu bezbednosti. "Haški tribunal će pre zatvaranja morati da sudi bivšim liderima bosanskih Srba Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću", izjavio je Meron. "Upozorio sam Savet da strategija okončanja aktivnosti Tribunala ne sme da dozvoli da najvažniji optuženi ostanu nekažnjeni."
Pre neki dan glavna tužiteljica Karla del Ponte saopštila je da petnaestak optuženih za ratne zločine stalno ili povremeno borave u Srbiji. Među njima su i Karadžić i Mladić. Generali vojske i policije optuženi za zločine na Kosovu slobodno se kreću po Beogradu.
U međuvremenu, Vlada stalno tvrdi da sarađuje, jer su, eto, neke svedoke oslobodili čuvanja državne tajne, a i predali su nekolike dokumente. Jedini koji otvoreno kaže da treba sarađivati sa Tribunalom je Vuk Drašković, ali to je lako razumeti: niti on, niti iko iz njegove stranke učestvuje u predsedničkoj kampanji. A i kao ministar spoljnih poslova prinuđen je da se obraća stranim sagovornicima.
Ostali, naročito oni koji imaju predsedničke kandidate, daju izjave u smislu: "Optuženi pred Haškim tribunalom treba da budu odgovorni i da se sami predaju". DSS je, čak, uveren da "haški optuženici imaju moralnu svest o potrebama naroda i države" (Nebojša Bakarec).
Bogoljub Karić, kandidat u usponu, otišao je i dalje. Ali da ga ne interpretiram, evo šta je Bogoljub Karić, predsednički kandidat, rekao u mikrofon Radiju B-92: "Seo bih sa ljudima kao državnik, zamolio bih (istakla V. R.) sve te ljude koji su optuženi da učine sve što mogu da Srbija ne bude njihov talac, niti Srbi bilo gde - u Bosni, Hrvatskoj, Kosovu i Metohiji i Srbiji itd. I da stanemo uz njih kao država, sto posto, da im damo maksimalnu zaštitu i podršku i da lepo, sa pesmom, kao što su to uradili gospodin Sanader i Mesić, u razgovoru sa njima, odu lepo i predaju se Haškom tribunalu. Verujte mi da bi takvim potezom ti ljudi drugačije razmišljali, jer bi bili ispoštovani kao ljudi. Oni su iz ubeđenja, funkcija, pozicija koje su imali u vojsci... radili svoj posao profesionalno. Da li će odgovarati ili neće, da li će biti optuženi, to je druga stvar. Ali, razgovarajmo sa njima kao sa ljudima koji su taj posao profesionalno obavljali. A Haški tribunal će ustanoviti da li su oni pravili greške ili nisu i osudiće ih prema onome što se i dokaže... Ne treba da se politički udvaraju svojim građanima i da obmanjuju narod nego neka lepo zasuču rukave, sednu sa ljudima da razgovaraju, i šef države i premijer i svi, i kažu ljudi - molim vas (istakla V. R.), pomozite nam da rešimo ovo pitanje. Vi morate ići danas ili sutra. Hajde da to uradimo na dostojanstven, civilizovan način. U tom slučaju, prijavio bi se i gospodin Mladić, verovatno i gospodin Karadžić, i svi ostali. I stavljena bi bila tačka na to".

B-92: Da, ali vi kažete da biste razgovarali sa njima. Čini se da je vreme za razgovor isteklo. Mi imamo i sankcije SAD, a očekuju se od nas i konkretni potezi. Mislim da je vreme za razgovor te vrste isteklo.
Karić: "Vreme je da se stisne petlja, što kaže naš narod, i da se sa ljudima razgovara. To su ozbiljni ljudi".

B-92: Da li biste vi "stisnuli petlju" i hapsili? Oni su tražili hapšenje.
Karić: "Zašto hapsiti kad bi se ljudi sami predali i kad bi sami otišli. To su ozbiljni ljudi, generali, ljudi koji su vodili vojsku, koji znaju šta je država. To su ljudi koji su patriote, koji su vodili rat. Prema tome, oni bi se sigurno sami predali kad bi neko s njima razgovarao ozbiljno".
O tempora, o mores!