|
Godina XVI (2004)
|
16-31. mart 2004.
|
 |
|
|
Republika
|
Kultura
|
|
|
|||||||||||||||
|
Mrs i post Sveštenici najpre treba da postanu vernici, i to vernici koji veruju Kada dođe vreme da vegetarijanac brani slobodu ljubitelja kobasica, a Hegel, ne baš najomiljenji filozof u "hrišćanskim krugovima", objašnjava suštinu posta, nisu li stvari okrenute na glavu? Jesu, ako i u crkvi treba da postoje razumne glave. Jer post koji je u toku ne bi trebalo da označava oskudicu misli, već samo uzdržavanje od loših misli. Čak i "ljuti" filozofski protivnici, Hegel i Kjerkegor, saglasni su povodom turijske kobasicijade - stvari vere su stvari slobodne individue (Kjerkegor), samo slobodan duh može imati religiju (Hegel). Ali sloboda ne donosi titulu, nju lakše dobijaju glasno(za)govornici posta, nadzornici savesti i telalenje sa trač deonicama o tuđoj nepodobnosti za crkvene usluge. Pošto se danas titula pravoslavca sve češće stiče kršenjem Novoga zaveta, "titularni hrišćani" (Kjerkegor), neupitnošću svoje, javno procenjuju tuđu veru. A ako je toj neupitnosti tekst njegove svete knjige mrtvo slovo na papiru, on može, po svojoj savesti, naručiti i - mrtvačka zvona. Kada sveštenik, ma koliko u crkvenoj hijerarhiji visoko rangiran, po svom ćeifu može naručiti čak i opela, onda je baš sam vrag odneo šalu.1 Mada - posmrtna zvona možda zvone nad činjenicom mrtvih (novozavetnih) slova u primercima Biblije koje (zlo)upotrebljavaju neki sveštenici.Nasuprot tome, svojeglavi filozofi mrtva slova lakonski oživljavaju prevelikom slobodom da misle i ne podležu ideološkim (pro)pozicijama svešteničke klase. Pa i kada su neki od filozofskih sveštenika na "suprotnim" filozofskim stranama, lako se slažu povodom posta i dobrovoljnosti vere. "U propovedi na planini se kaže: 'Kada postiš, miropomaži svoju glavu i umivaj svoje lice, da te ljudi ne bi videli kako postiš'. Ovo mesto jasno svedoči u prilog tome da je subjektivnost nesamerljiva sa stvarnošću, i čak i u prilog tome da je njoj dopušteno i da vara. Kada bi se ljudi koji se u našem vremenu zabavljaju i zanose praznim brbljarijama o ideji verske zajednice samo potrudili da pročitaju Novi zavet, onda bi im možda na pamet padale drugačije ideje".2 Komentator i prevodilac napominje da su sledbenici Grundviga tada zastupali čudno učenje o crkvi po kojem je crkva jedini garant vere(?!). Koliko njih u svešteničkoj i verujućoj kasti danas u Srbiji tu vidi išta čudno? Koliko njih i izvan te dve grupacije? Nekoliko. Kjerkegorov istomišljenik po ovoj stvari ili - onaj koji u istoj pameti čita ta biblijska mesta je, ni manje ni više, Hegel. "Post Isus prosuđuje (Mt. 9, 15) prema osjećanju koje je pri tom u osnovi, prema potrebi koja na to nagoni",3 pošto: "... post mora zavisiti od raspoloženja duše prema radosti ili patnji".4 Čovek je pred Bogom pojedinac, vapio je Kjerkegor, ali nad Vojvodinom, i pojedincima, razlegala su se ovih dana kolektivno-posmrtna zvona - jer, čije nesvesno (bilo ono posno ili mrsno) unapred može dešifrovati "čija je to kazna"? Tako je crkva, a ne neka Srbima strana sila, zvučnim, horor-efektom, uvela kolektivnu odgovornost. Ne samo u veri, već i u sluhu, primisli, pokajanju. "Isus u njoj (vrlini dobročinstva kao moralnoj dužnosti - prim. aut.) osuđuje miješanje nečeg stranog, nečistoću radnje; ne čini to da bi te vidjeli (...). Osim ovog licemjerstva, koje u misao o radnji miješa ono drugo, da ga ljudi vide, ono što nije u radnji, izgleda da Isus ovdje udaljuje čak i svijest o radnji kao ispunjenoj dužnosti. Neka lijeva ruka ne zna šta radi desna (...). Da li prilikom radnje samo ja gledam, ili da li ja mislim da me i drugi gledaju, da li ja uživam samo u svojoj svijesti ili i u pljesku drugih, zaista nije velika razlika."5 Međutim, nadovezuje se Kjerkegor, sveštenici najpre treba da postanu vernici, i to vernici koji veruju. Pa i u to da samo u slobodi mogu da veruju. Otuda i pitanje koliko crkva koristi vernicima radi Boga, a koliko često iskorišćava ljude "zbog Boga".
Iako se autor ovoga teksta, inače dobrovoljni vegetarijanac, u danima pravoslavnog posta bolje nego inače snalazi u svojoj ishrani i krade priliku veće ponude, zarad slobode izbora - a to je, valjda, poenta svake životne filozofije, on (autor), kao privatno "posni" čovek predao je sebi, kao javnom zastupniku slobode izbora, na autorizaciju ovaj tekst o miru na zemlji između poštovalaca i upražnjavača posta i poklonika kobasica. I vegetarijanski deo njega odobrio je ovaj tekst zato što zna da svaka "forsirana pokora" pogani čoveka više od ića i pića i da ono "što izlazi iz čovjeka (...) pogani čovjeka" (Mar. 7, 20). A da onaj ko ne postavlja pitanje blagoslova zločinaca (jer ne blagosiljaju se njegova dela, samo čovek), dok neupitno uskraćuje crkvene obrede onima koji krše post, prisvajajući crkvena zvona i danima zvoneći posmrtne note nad glavama mnogih, daje samo jedan farisejski komentar. 1
Jevanđelista opominje: "Gledaj dakle da vidjelo koje je u tebi ne
bude tama", Luka, 11, 35.
|
||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
|
Republika
|
