Srpsko sabiranje razlomaka

Vojislav Koštunica me, ovih dana, sa njegovim petljavinama oko obezbeđivanja skupštinske većine, neodoljivo podseća na pesmicu Duška Radovića o tri frtalja kralja. Bio jednom jedan kralj... ne ceo kralj nego tri frtalja kralja... Falio mu frtalj da postane kralj...
Koštunica je nedostajuću četvrtinu najpre pokušao da uzme od demokrata. Šta će vama vaš bedni frtalj, od frtalja nikad nije postalo ništa, smilovao sam se da ga otkupim za neku siću da bi moje tri četvrtine plus vaša bedna četvrtina postali okrugla okruglina. Ali, demokrate mu odgovoriše: jedna četvrtina meseca za mesec dana poraste do punog meseca.
Koštunica se onda setio jednog bivšeg kralja i po, zatočenog u dvorcu Ševeningen. I ovaj mu velikodušno ponudi, kao u pesmi Duška Radovića: Uzmi malj pa odvali od mene frtalj i izvrši nadopunu kredita svog mobilnog telefona! I svaku drugu nadopunu!
Srpsko sabiranje razlomaka pretvara se već u mučnu i dosadnu matematiku. U trenutku kada nastaje ovaj tekst nejasno je da li će biti novih izbora. Koštuničari su najpre obznanili da nas "od novih izbora deli samo jedan korak", a onda su precizirali koji je taj korak: "Kad Skupština ukine cenzus od pedeset procenata za izbor predsednika Republike". Ovo do kraja ogoljava strategiju Koštuničinog vlastohleplja. Ako ne može da postane predsednik vlade on priprema teren da bude izabran za predsednika Srbije. Ili, da ponovo parafraziramo Duška Radovića, stvara zakonsku mogućnost da se jedna trećina kralja ili dve petine kralja može ustoličiti kao kralj punog formata. Njemu je glavno da postane glavni i sve dotle će da nas kinji i gnjavi.

Prekršitelj kao sudija za prekršaje

Svaka nova vlast donosi poneku od farsičnih inverzija (čiji sam kolekcionar). Vlast stavlja u pogon životnu klackalicu i zato je vlast strast i slast. "Tko bi doli sad je gori." Maršićanin, pali skupštinski anđeo, toliko je želeo da ponovo činodejstvuje u Skupštini da je u DSS-ovu koalicionu ponudu uvrštena i smešna odredba "da kandidat iz DSS bude izabran za predsednika Skupštine na kratko, a da zatim podnese ostavku". Koliko da čoveka mine želja.
A Tomislava Nikolića, koji je od svih poslanika prethodne Skupštine zaradio najviše kazni i opomena, nova skupštinska većina izabrala je za predsednika Administrativnog odbora (tela koje opominje i izriče kazne). Zijanćer je postao sudac za zijane, prekršitelj reda - sudija za prekršaje. Baš zgodna inverzija.

Radovan u Beogradu

Karla del Ponte je obznanila: Deli-Radovan Karadžić krije se u Beogradu. Kao da je poslušao onog poluguslarskog, poluturbofolk pevača: "Radovane, siđi sa planine..."
Beograd je, sa svojim prigradskim i polugradskim naseljima, idealno mesto za skrivanje svakakvih spodoba. Hiljade divljih gradnji i nadogradnji, nadzidaka, prizidaka, vikendica, baraka, splavova, sojenica i kućica na drveću, adaptiranih vešernica i garaža, šlepova, adaptiranih autobusa i vagona, stovarišta, auto-otpada, farmi nojeva, tunela za šampinjone - ko će u toj džungli pronaći skrivača.
Radovan je u Beogradu? Možda i nije u doslovnom značenju ove sintagme, ali u prenesenom jeste i još koliko. Kulturni milje sasvim je u njegovom ključu. Predrag Čudić mi je pobrojao četiri-pet veleuvaženih književnih nagrada koje je u minuloj godini dobio Radovanov senator Gojko Petrov Nogo. U jednom "presretnutom" razgovoru, koji je nedavno objavila "Slobodna Evropa", čuli smo kako se Radovan gorljivo zalagao kod Miloševića da za šefa Televizije postavi Vučelića ili Perišića ("ja sam za književnu čaršiju, to su momci koji su najbolje razumeli tvoju misao"). Ne bih se iznenadio da slične zdušne preporuke danas daje Koštunici...

Još jedna inverzija

Odavno nisam bio u Knez-Mihailovoj. Krenem, onomad, tamo da potražim jednu knjigu. Daj prvo da pogledam kod "Jugoslovenske knjige". Kad tamo - neka skupa parfimerija. Za tajkune, mafioze i sličnu bratiju.
Do juče, "mirišljava hemija" se prodavala na Bulevaru, knjige, normalno, u knjižarama. Nova, dosovska vlast proterala je torbare parfema sa Bulevara... Ali, "mirišljavci" su se snašli i pokupovali su knjižare. A knjige? Eno ih, na svakom koraku, na Bulevaru.
Svako doba ima svoj miris. Svuda me progone sladunjavo-tugaljivi mirisi koje nameštenici i činovnici, preduzimači i preduzimačice, menadžeri i menadžerice ostavljaju po stepeništima i liftovima... Ja ipak više volim buđavi miris knjiga.