Ideološke mantre vladike Atanasija Jevtića

Nesporazumi oko povratka BF u krilo BU još uvek traju i napokon se oglasio i ministar prosvete G. Knežević koji naglašava da se "uredbom ne može menjati zakon" i još se nada da će država i Crkva "pronaći zajednički jezik". To nije nemoguće ako se bude vodilo računa o tome da su crkveno-školski sistem i laički-državni strogo autonomni jer je njihov položaj utvrđen Ustavom. BF i njegovim strukturama zaista "nije u interesu da menjaju dosadašnju poziciju". Važno je da se ne ponovi ideološki pritisak - a neki i to hoće u Crkvi - iz daleke 1952.
Pravnici će - i u Crkvi i u državi - očigledno imati još mnogo posla dok se ne nađe razumno savremeno rešenje.
Mnogo je veći problem u toj ideologiji koja se želi - s promenjenim predznakom - vratiti na BU. Ko zna zbog čega, svi se nekako boje da govore o tome iako svi vide o čemu se radi. Oglasio se u glasilu Dveri - a to Radio Beograd izdašno emituje - vladika bivši zahumsko-hercegovački preosvećeni Atanasije i to rečnikom koji se mogao čuti još dok je na beogradskim ulicama bilo prevoznika sa konjskom zapregom. Udario je na ovog saradnika Republike i na sve koji drugačije misle iako ga imenom ni spomenuli nisu kao na "evroslinavce", izdajnike i plaćenike kojima ne bi trebalo da bude mesta među krštenim ni živim ni mrtvim Srbima - njih on ruži i kune rečima koje se od srpskog kaluđera do sada čule nisu. To je onaj vladika koji je u zborniku Jagnje božje svojevremeno - godine 1996. - bio izložio svoje ratne ciljeve. Nije to jedina nevolja. Nedavno je - od 2. do 5. 05. 2003. - preosvećeni sročio i svojom rukom potpisao glasovitu Studeničku deklaraciju uz koju ide još jedan neobičan dokument - Đurđevdansko pismo Haralampiju. Tu je ovaj neprosvećeni kaluđer udario i na prvog srpskog ministra prosvete i utemeljivača moderne srpske prosvete D. Obradovića najružnijim rečima kakve se nisu čule u celokupnoj istoriji naše Crkve od nekog kaluđera srpskog - i tu smo gde smo.
Piše vladika Atanasije svom sabratu iz XVIII veka Haralampiju Mamuli, saradniku velikoga Dositeja, i izlaže svoju nekakvu "nauku" i kulturologiju kakve do danas bilo nije. Dositej je - po njemu - opaki "začetnik vanzavetne kulture u Srba kojoj je zrcalo bila bezbožna prosvetiteljska škola zapadne Evrope". Svi koji su sledili Dositeja su zlo jer ti "njegovi dijaci su veće zlo naneli srpskom narodu" od samog Dositeja i vladika ih nabraja - to su "vukovci, i markovićevci, i skerlićevci, i komunistički ideolozi i na kraju novodobci". Nudi nam neprosvećeni kaluđer jednu primitivnu kulturologiju i piše korijenskim pravopisom kojim Srbi ne pišu jer pojma nema o fonetičkom zakonu našega jezika koji se zove jednačenje suglasnika po zvučnosti - "srbski" i "novodobci". Tu je i Nikolaj i naš nacionalizam koji je "najstariji u Evropi", koji je "jevanđeoski i organski". Biće zanimljivo kako će Naučno-nastavno veće BU oceniti ovu "nauku" i to ćemo videti jer su referati javno dostupni po zakonu i moraju biti stavljeni na uvid javnosti. Ove mantre su jednostavno primitivizam i podsećaju na besedu, recimo, nekog docenta hiromantije i crne magije s nekog srednjovekovnog univerziteta. Srpskom se kaluđeru ovo ne priliči.
Bilo kako bilo, i ovakvi će opsenari besediti sutra ex cathedra na BU.