|
Smak i spas
Neposredno nakon neuspelih predsedničkih izbora oglasio
se princ Aleksandar Karađorđević ponudom da spasava Srbiju. Možda
on, i njegova sve glasnija svita, zaista mogu nešto korisno da urade,
ali pada u oči veza između slike smaka i spasa. Što nam više preti
smak, to je jača ponuda spasa.
Predstave o smaku sveta, pa i "vaskolikog srpstva", i
nisu neka novost. Nadvile su se nad nama i u novije vreme. Nudili
su se i spasioci. I kako su stvari tekle sve gore, ponude su izgledale
sve bolje. Sada se nudi iskorak iz neizvesnosti političkih sporova
i sukoba u izvesnost vladavine - kralja. I, kao i na početku nadolaženja
smaka za koji smo poverovali da je minuo, opet se oglašava i vrh
Crkve u podršci novog spasioca. Reklo bi se, ništa neobično - Tron
i Oltar obično idu zajedno, uz, da ne zaboravimo i - Sablju. Nadživeli
su oni mnoge smakove i smaknuća koji su pogađali više obične ljude,
pa i čitave narode i države, negoli njih same. Pristajati, iznova,
na večne spasioce značilo bi odricanje običnih ljudi od građanskog
punoletstva i sposobnosti da sami brinu o svom ličnom i zajedničkom
životu.
|
