Novinari iz Hrvatske i Srbije prvi put zajedno posle 10 godina

Bojazan od »tajkunizacije« medija

Novinari iz Hrvatske i Srbije sastali su se u Opatiji (21-23. oktobar) da bi pretresli najaktuelnija pitanja svoje profesije. Skupu koji je organizovao SEEMO (Organizacija medija iz Jugoistocne Evrope) odazvalo se cetrdesetak novinara iz obeju drzava. Dijalog u Opatiji protekao je u prijateljskoj atmosferi u kojoj su podeljene mnoge slicne brige i iskustva.
Sa privatizacijom medija, ulaskom inostranih vlasnika i borbom za trziste i oglasivace, novinari su se nasli pred novim strahovima i izazovima, najvise zabrinuti za nezavisnu poziciju u novim okolnostima. Novinarstvo jos pretezno funkcionise u dobro poznatom znaku pritisaka domacih politicara na medije, ali je cinjenica da se ono jos nije okrenulo iznalazenju mehanizama zastite od uticaja vlasnika i oglasivaca. Sta ce doneti kompanija WAZ koja listom kupuje novine od Hrvatske do Bugarske, gde su granice uticaja novobogatasa, »tajkuna«, koji strasno zele da imaju svoje novine, zbog cega novinari s pravom ukazuju na »tajkunizaciju« medija, do koje mere veliki oglasivaci mogu da uticu na medije i ucenjuju ih, hoce li novine zavrsiti kao tabloidi da bi zadovoljili interese vlasnika koje najvise interesuje profit? Zasad na ova pitanja nema jasnih odgovora. Osim ovih novih izazova, pitanja novinarske etike i odnosa prema javnosti ostaju za novinarsku profesiju trajno otvorena. U tom kontekstu ukazano je da su novinarstvu nanete velike stete tokom protekle decenije i da se to najvise oseca u mentalnoj atmosferi koja je puna netrpeljivosti i jakih podela koje podsecaju na rat, tako da je u novinarstvu kao na ratnom polju na kojem se sukobljavaju »pobednici i porazeni«.
Uprkos kriticnosti novinara iz Hrvatske, utisak je da je medijska situacija tamo bolja nego u Srbiji. U Hrvatskoj su doneti svi vazni medijski zakoni, a novinari ih uglavnom ocenjuje povoljno. Glavna primedba je sto se kleveta smatra krivicnim delom, tako da to ogranicava slobodu novinara, i sto novinar ne moze da zastiti izvor informacija. Drugo ogranicenje je sto radio-difuzni savet bira Sabor a ne i nevladine organizacije. Kao dobro resenje istaknuta je obaveza izdavaca da objavljuje podatke o tirazu koji su sada »veca tajna od vojne«. Zanimljivo je da je Hrvatska upravo posle donosenja novih medijskih zakona pala sa 33. na 69. mesto po medijskim slobodama. Neki novinari smatraju da medjunarodne organizacije nisu prepoznale ono pozitivno u hrvatskim zakonima, dok drugi kazu da je to kazna zato sto je pod automobil vlasnika Vjesnika podmetnuta bomba.
Novinari u Hrvatskoj su neuporedivo bolje placeni nego u Srbiji, a profesionalna i sindikalna organizovanost im je na zavidnom nivou. Za razliku od situacije u Srbiji, u kojoj novinari nemaju ni sindikat, ni fond solidarnosti, ni penzioni fond, u Hrvatskoj sve to postoji, a novinarsko udruzenje je u tim iskustvima sledilo nemacki uzor. Najniza novinarska plata je 1000 evra, a bolje plate dostizu tri i vise hiljada evra. Postoji jak penzioni fond sa cak tri stupnja osiguranja i fond solidarnosti koji iznosi 100 000 evra. Kolege iz Hrvatske nisu krile iznenadjenje kada im je saopsteno da se u Srbiji novinarske plate krecu izmedju 50 i 250 evra u najvecem broju slucajeva, tako da su na goste iz Srbije gledali kao na socijalne slucajeve.
Svojevrsni katarzicni momenat skupa bio je dostignut prikazivanjem filma Studija B, koji je novinar Vladan Radosavljevic snimio prilikom prvog boravka novinara iz Srbije u Hrvatskoj. Film je svakome pruzio priliku da se preispita kao novinar i da prodje kroz vreme koje Hrvatska, kako smo se uverili, uveliko ostavlja za sobom.