Vladobranitelji

Na Istoku ništa novo
- isto buđavo stanje stvari.
Promena se već uveliko
i ne-tajno kurva sa starim.

Današnja Srbija je zemlja dva bivša režima.
Jednog košmarnog i morbidnog koji polako već zaboravljamo i čiji vrhovnik u Hagu vodi dosadnu i monotonu bitku protiv potpunog zaborava.
Režim koji ga je zamenio sve više se doima kao bivši; održava se na smicalicama, ali se sve više guši u sopstvenoj nemoći, manjku mašte i vizije. Sve je jasnije da je to režim Smene a ne istinske Promene.
Ovo uviđanje teško ulazi u duhovni vidokrug kritičkih duhova. Najveći deo njih "dali su se korumpirat" sitnim okrajcima s kolača vlasti i postali su odbranaši, vladobranitelji. To mi je posvedočio susret sa jednim prijateljem svojedobno oštroperim kritičarem Miloševićeve despotije. Bogzna kako obradovan susretom, on me pozove da zajedno pođemo na Bitef a posle toga na sočan biftek. Ta zadovoljstva će te koštati samo po hiljadarku, objasni mi. Ono što je za tebe "samo" za mene je "i-ha-haj" objasnih ja njemu i počeh da mu razlažem kako oni nisu stavili tačku na pljačku naroda nego samo zarez i natpis "nastaviće se". On me prekide i reče: "Gledaj celinu procesa, kako je govorio pokojni premijer. Mani sitne detalje. Ipak se nešto kreće u dobrom smeru. Miloševića više nema i to je takođe jedno veliko 'Ipak'..." Pokušah da mu objasnim da je reč "ipak" ključna reč samopredaje, samoprodaje i intelektualnog kurvarluka. "Ipak" je lozinka za zatvaranje očiju pred stvarnošću. Reč dopuštenja novoj eliti da čini šta joj je volja.
"Ipak" je reč odustajanja. Reč kolaboracije. Reč kolotečine. Reč posle koje se ide na otupljujuće pivo... Još mnogo toga sam hteo da mu kažem ali on me prekide izgovarajući se žurbom. Poželeh mu dobar tek, veliki štek, avangardan biftek i sočan Bitef...

Kandidat za predsednika

Raspisan je konkurs... pardon, raspisani su izbori za predsednika Srbije. DOS je već "isturio" svog kandidata - gospodina Mićunovića. Gospodin Mićunović je na svojoj prvoj konferenciji za tisak napravio prvi plus-utisak rekavši da je njegova glavna kvalifikacija za ovo radno mesto - njegova biografija. (Nekad je za svako radno mesto bila potrebna partijska karakteristika, a jedan od uslova da se dobije dobra komitetska karakteristika bilo je učešće na radnim akcijama.) Više nisu potrebne karakteristike, u modi su biografije. Ali, učešće u nekakvim akcijama sastavni je deo dobre biografije.
A g. Mićunović je bio saučesnik u Šešelj-Miloševićevoj akciji izgona kosovskih Albanaca. Sećam se kako je, u jednom "Mostu" radija "Slobodna Evropa", istrajno uveravao svog sagovornika iz Prištine (i slušaoce) kako Albanci begaju od Nato-bombi i da tu nije reč ni o kakvom EČ. Što je bilo jedno od opštih mesta morbidno-cinične propagande Miloševićeve kamarile.
Ne znam šta je g. Mićunovića navelo da učestvuje u ovoj postidnoj raboti - strah (strah je tada u Beogradu bio golem) ili vrućica patriotizma... Svejedno mi je. Neću mu dati svoj glas. Ali nisam mu ni naudio - ovo podsećanje će mu doneti glasove mnogih patriota...

Šinteraj

Život nam neće biti lep
dogod Beogradom vitla i jedan rep!
(deviza Radmile Hrustanović)

Čuh, na radiju, kako beogradska gradonačelnica vodi "tihu kampanju za istrebljenje pasa lutalica" i da je obećala da se uskoro u Beogradu neće videti nijedan lutajući rep!
Nova elita ima nameru da od ovog grada napravi pozorje svog životnog uspeha i komfora. Sve ono preskupo lickanje bogataških gradskih četvrti, granit, mermer, cveće i novi asfalt za besne limuzine nisu obećavali ništa dobro ovim jadnim plašljivim i kratkovekim stvorenjima.
Mržnja prema psima - siguran sam - prvi je simptom fašistoidnosti. Počinje sa psima a završava sa ljudima. Klošarima, beskućnicima, kontejnerdžijama i pijancima loše se piše. Već se sprema konkurs za ljudske šintere.
Japanci su prošle godine izdali CD-rečnik psećeg nemuštog jezika. Savetujem gospođi gradonačelnici da ga nabavi i prouči. Možda se oslobodi od pasofobije.