Izazovi demokratije u savremenom svetu

Da li postoji samo jedan model demokratije

Na početku XXI veka svet se nalazi pred mnogobrojnim civilizacijskim izazovima koji dolaze sa različitih strana i predstavljaju ozbiljnu pretnju daljem razvoju demokratije. Stoga se može reći da je demokratija danas na raskršću. Kritičko preispitivanje i razumevanje procesa i kontroverzi kao što su korporacijska globalizacija, ograničenja suvereniteta nacionalnih država, ekspanzija neoliberalnog ekonomizma, smanjenje uloge socijalne države, upotreba sile, terorizam i nedemokratski metodi borbe protiv terorizma, gušenje participativne demokratije, korporacijsko-monopolska kontrola javnog mnenja i medija, porast socijalne diferencijacije, nasleđa totalitarizma, samo su neki od procesa u savremenom svetu koji stoje kao izazovi pred savremenim demokratskim društvima.
Da li danas postoji samo jedan, univerzalni model demokratije primenljiv za sva društva i koja su ograničenja i moguće alternative zapadnom, danas preovlađujućem neoliberalnom modelu demokratije?
Studija Zagorke Golubović Demokratija u savremenom svetu, izdavač Centar za kulturu Požarevac, edicija Braničevo, 2003, zasnovana je upravo na tom kritičkom preispitivanju dometa demokratije bez ambicija da ponudi pregled ili tipologiju danas mogućih aktuelnih modela demokratije nastalih u okviru obimne intelektualne produkcije na tu temu, već je pokušaj ukazivanja na simptome krize i realne izazove savremenim demokratijama pred kojima se nalaze ne samo društva u tranziciji već sve očiglednije i društva sa demokratskom tradicijom koja moraju tražiti i teorijske i praktične odgovore na realne i preteće izazove.
Studija je podeljena u dve tematske celine. U prvom delu Savremeni svet i demokratija autorka raspravlja o temeljnim pretpostavkama demokratije u savremenom svetu razmatrajući različita stanovišta koja preispituju ne samo konceptualno određenje demokratije već i puteve za dalji demokratski razvoj sa posebnim osvrtom na proces globalizacije, njegove kontroverze, dileme i iskušenja. U drugom delu Demokratija u procesu tranzicije - Slučaj Srbija raspravlja se o uspostavi demokratije u Srbiji, demokratskoj rekonstrukciji društva i problemima i dilemama transformacijskih procesa iz nedemokratskih u demokratska društva.

Dekonstrukcija klasičnog modela demokratije i alternativni oblici

Radikalna kritika zapadnog kapitalističkog modela demokratije naglašava takođe opasnost od reprodukcije dominacije, suprotstavljajući takvu koncepciju demokratskom uređenju u kojem nijedno društveno dobro ne može biti korišćeno kao sredstvo dominacije i koncentracije političke moći, bogatstva i poželjnih službi u istim rukama. Jedan broj autora ističe kao princip demokratskog modela ne samo pozivanje na političku slobodu već i na ekonomsku jednakost jer je "pristup materijalnim uslovima neophodan uslov za samo-razvoj" razvijajući koncept demokratije
		Maja Radović, Parip, likovna kolonija »Rajski otoci 2003«

Problemi i dileme demokratske transformacije u Srbiji

Prvo i osnovno pitanje kako uspostaviti demokratiju u Srbiji sa političkim nasleđem koje postoji i kakvi su izazovi demokratije u slučaju Srbije, drugi su deo ove studije, gde se na konkretnom primeru mogu videti svi problemi implementacije jednog demokratskog modela. Ono što bi, po mišljenju autorke, trebalo najpre učiniti jeste: demokratska rekonstrukcija svih institucija sistema na makro i mikronivou, konstituisanje kritičke javnosti kao korektiva i kontrole novih vlasti da bi ona postala odgovorna, edukacija građana za aktivno učešće u sferi javnosti i izgradnja sektora civilnog društva. Da bi se iz sadašnjeg stanja još nedovoljno artikulisane tranzicije prešlo na put stvarne demokratske transformacije društva mora se preći dug put u kojem građani moraju naučiti da koriste svoja građanska prava.
U raspravi o budućnosti demokratske tranzicije u Srbiji, problemima i dilemama demokratske transformacije, učincima petooktobarskih promena i mogućim pravcima demokratske rekonstrukcije društvenog sistema deo rasprave o socijaldemokratskim i neoliberalnim koncepcijama u praksi novih vlasti u Srbiji otvara mnogobrojna pitanja, a pre svega pitanje da li projekt demokratske transformacije društva u Srbiji uzima u obzir socijaldemokratsku kritiku neoliberalizma? Nepostojanje jasnog socijaldemokratskog bloka unutar političkih elita u Srbiji i jasne strategije i svesti o ograničenjima golog neoliberalnog koncepta tranzicije, kojem se priklanjaju "reformisti" i konzervativnog "legalističkog" bloka u uslovima nepromenjenog pravnog sistema nasleđenog iz bivšeg režima koji je potpuno degradiran i nesposoban da bez temeljnih promena omogući primenu legalističkog principa u okvirima stvarne pravne države, može biti veliko ograničenje u perspektivama tranzicije u Srbiji. Neobuzdano tržište, ekstremna socijalna diferencijaca, preživeli akteri populizma, socijalni rizici i nepostojanje demokratskih institucija čine sve one elemente koji povećavaju neizvesnost pred pitanjem kuda ide Srbija danas.
Kojim pravcem će ići dalji razvoj modernog društva na globalnom planu - da li će prevladati snage destrukcije demokratije ili one koje su sve vidljivije u odbrani stvarne demokratije - nije lako danas predvideti, jer su na delu, između ostalog, protivrečne opcije, ali sa sve većom koncentracijom moći na jednom mestu što bitno zamagljuje perspektive. Po mišljenju autorke, može se pretpostaviti da i na globalnom planu ali i u slučaju društva u Srbiji probuđeni građanin, na svim stranama sveta, može značajnije doprineti promeni odnosa moći i obuzdavanju "elitne demokratije" u korist vladavine demosa kao izvornog demokratskog principa.