Spletke i rešetke

Narod: Guverneru, izgore ti kesa!
Prespi malo sitnine,
na narodne nizine!

Mićun: Narod pati od besparice
a ti praviš rezerve!
Guverneru, tvrdice,
svima ideš na nerve!

Radnici: Iz fabričkih hala-ala
guverneru, čuješ li huk:
Neka živi lovotruk!

Narod: Guverneru, slušaj puk
- Neka živi lovotruk!

Vlada: Guverneru, guverneru,
zarđaće mašine u Topčideru!
Što mašine da nam stoje?
Ima papira, ima boje...
Pusti mašine da rade svoje
pa će nam svima biti bolje!

Tri godine - duže nego ikad u bližoj prošlosti - dinar je bio stabilan. Izgleda da mu je odzvonilo. Umesto guvernera Narodne banke Dinkića dobićemo narodnu guvernantu koja će udovoljavati svim prohtevima razmažene dečice. Mnogi priželjkuju inflacijski mutnolov. Mnogi su taj zanat ispekli u vreme Miloševića i mnogi su se tim zanatom lako i brzo obogatili. Guverner Dinkić pokušavao je da se drži principa "koliko para - toliko muzike". Mnogi, izgleda, žele da izvrnu ovaj princip i da ozakone novi: koliko muzike - toliko para. (Koliko "opravdanih" zahteva - toliko naštampanih para.)
Kad krene Topčiderska rotacija krenuće i (nezadrživa) inflacija. "Kontrolisana" inflacija ne postoji. Kao što ne postoji kontrolisani alkoholizam. Ne može se kontrolisati ono što ubija kontrolu.

Kraj hajdukovanja

Osam godina se skriv'o
i policija nije uspela da ga nađe
jer je, rekoše, Šljivo
od stare hajdučke građe.

Tražili su ga dresiranim psima
s njuhom vrlo istančanim
al' svim je potragama vešto
izmicao colonelo Šljivančanin.

Tražili su ga kod jataka,
kod patriota-ortaka,
po pećinama i zemunicama
i po napuštenim vikendicama...

I u bestragiji i u nedođiji,
gde nijedna ptica ne cvrkuće...
A kad su odlučili da ga nađu
našli su ga - kod kuće.

Farsa Šljivančanin konačno je završena. Policija je, kako je saopšteno, "dobila saznanja da se navedeno lice nalazi u svom stanu i pristupilo se lišavanju slobode". To je, d' izvinete na izrazu, tucanje u zdrav mozak. Osam godina je, je l' te, njegovo prebivalište bilo nepoznato. A može biti da se Šljivančanin stvarno odmetnuo i da su ga uhapsili kada je pomislio "svoja kućica - svoja slobodica". Ispalo je suprotno - "svoja kućica - ševeningenska tamnica". Pre će biti da je vlast odugovlačila sa hapšenjem "heroja" sa beogradskih taraba sve dok nije dostignuta zadovoljavajuća cena za njegovo izručenje. Sto pet miliona dolara je pristojna suma. Ratni zločinci su, izgleda, naše unutrašnje rezerve.

Spletke i spletkotvorci

"Kako su svi nedostojni!
Sve same nule i ništice!"
To su prve jutarnje misli
doktora Koštunice.

"Ah, kako su svi nedostojni!
Koliko bagre i ološa!
Doista, svi su nedostojni
sem mene i mojih junoša!"

"Bože, kol'ko su nedostojni!
Sve samo posrnuće!
Na bregu stojim samo ja
najveće srpsko dostignuće!"

DSS Vojislava Koštunice odsad valja čitati kao Demagoško Spletkaroška Stranka. Po gospodi iz ove stranke svi u Srbiji imaju neku fleku. Svi imaju kozja ušesa osim članova DEESESA. A koštuničari imaju istorijsku misiju da ukažu na ta ušesa javno i kuražno, za razliku od onog brice iz narodne bajke. Možda je u borbi za vlast dopušteno sve pa i spletkarstvo. Ali, gospoda iz ove stranke gube iz vida dve sitnice. Prva je: kada se spletke puste iz krletke one ispuste svoj izmet i na šešire gospode spletkotvoraca. A druga je: ko na druge blato baca i sam se blatom zamacka.