Evropo, eve nas

Bojan al Pinto-Brkić

Da imam priliku, kao u kakvom Bergmanovom filmu, da pokušam da nadmudrim Smrt, verujem da bih pitao šta su jeli lideri Zapadnog Balkana na naknadnoj večeri koju je za njih priredio grčki premijer Simitis, pred samit EU u Porto Karasu: ostatke večere za lidere zemalja članica i onih koje će biti primljene u članstvo ili ketering iz McDonald's restorana u Solunu koji su razlupali dalekovidi anarhisti, ubeđeni da je to prvi korak u rušenju buduće evropske superdržave. Još kad vidite jadnog premijera Živkovića, kod kojeg su očigledne ozbiljne posledice koje ta hrana ostavlja, i koji sad ide unaokolo i priča kako je dobio potvrdu da možemo ući u EU 2007. i kako smo se, eto, skoro izjednačili sa Bugarskom i Rumunijom, kojima je za ostvarenje nekih uspeha u procesu tranzicije trebalo 12-13 godina, a mi smo to za dve i po ili tri godine, svako bi se razumno metafizičko biće - na čiji sam razum spao da apelujem - zamislilo i pokušalo da dokuči kakav je to sympósion bio. Je li Simitis iskoristio funkciju predsedavajućeg EU, koju je Grčka obavljala u proteklih šest meseci (najzanimljivijem periodu od stvaranja Unije), da bi metodama dostojnim jedne Kirke začarao lidere Zapadnog Balkana?
Širokim osmesima ne može se izmeniti suština samita u Porto Karasu. Nije bilo zvaničnog poziva zemljama Zapadnog Balkana da pristupe EU, nisu precizirani rokovi za pristupanje, niti je o njima bilo ozbiljnih pregovora. Ponovljeno je da Evropa neće biti kompletna sve dok zemlje ovog regiona ne pristupe Uniji, potpisana je i Deklaracija EU o Zapadnom Balkanu, u kojoj se sve institucije i lideri Unije i pomenutih država pozivaju da unaprede svoje napore kako bi do pristupanja došlo u što skorijem roku, ali se, prema sredstvima određenim da pospeše te napore, zaključuje da EU ne planira baš da će se ti procesi privesti kraju u narednih par godina. Takođe, lideri EU prihvatili su model Ustava EU na kojem je mesecima radila Konvencija o budućnosti Evrope pod predsedništvom Žiskara d'Estena. Ključne odredbe tog modela predviđaju da princip donošenja odluka konsenzusom bude u potpunosti napušten i zamenjen kvalifikovanom većinom 2009. godine, a da 25 zemalja članica ima pravo da putem predstavnika u Evropskom parlamentu i Savetu EU, i putem predlaganja kandidata za članove Evropske komisije, utiču na politiku Unije. Proces daljeg proširenja definisan je kao poželjan ako zemlje kandidati ispune predviđene uslove i ako je to u interesu EU. Nigde se pominje da će SCG pristupiti 2007, osim u Živkovićevom javnom diskursu i u beležnicama briselskih birokrata koji skupljaju anegdote za memoarsku građu.
Ono što Smrt ne bi pogodila iz prve je da poruka "Evropo, eve nas" nije izazvana samo hranom. EU, pod predsedništvom Grčke i drugih država, nije uspela da postavi jasnu razliku između političke pomoći Srbiji posle Miloševića i tolerisanja raznih bezumnih obećanja i poteza njenih lidera "na evropskom putu". Može se čak reći da Brisel igra jednu prljavu igru sa srbijanskom političkom elitom u kojoj se svako pristajanje druge strane na ustupke nagrađuje ignorisanjem njenih mana, pri čemu su jedini koji trpe štetu građani Srbije, koji uglavnom ne znaju šta da misle - o evropskim vrednostima i standardima.