Stranke pod lupom

Smanjenje enormnog broja od 250 stranaka i kontrola tokova novca u sferi politike

Koje slojeve zastupaju političke partije? Podatak da je kod nas registrovano čak 250 stranaka stvara ne malu konfuziju. Moglo bi se govoriti o svojevrsnom buvljaku svakojakih ideja teško prepoznatljivih kojem političkom polu pripadaju - levici, desnici ili pak centru. Najavljeni zakoni o političkim partijama i njihovom finansiranju dovešćce do smanjenja broja stranaka, gašenja manjih i ukrupnjavanja većih, što može inicirati ubrzanje preko potrebnog jasnijeg profilisanja pojedinih stranaka ili koalicija koje su danas pre rezultat trgovine ispod žita, po sistemu ja tebi ti meni, nego zajedničkog pristupa problemima. Novi nacrt zakona o političkim partijama, koji je pripremilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, predvida najmanje hiljadu sudski overenih potpisa gradana za registraciju političke stranke, ali i sve postojeće stranke, uključujući parlamentarne, morale bi na ovaj način da potvrde svoj status, a za to bi im bio ostavljen rok od šest meseci.
Takode je pojacana zabrana političkih stranaka u ustanovama i preduzećima time što se kao razlog zabrane uvodi i povreda pravila da politička stranka može da deluje isključivo na teritorijalnom principu.
Kada je pak rec o finansiranju političkih stranaka, predviđa se objavljivanje njihovih godišnjih izveštaja u Službenom glasniku, tako da ce građani u svakom trenutku moći da znaju ko je finansirao određenu partiju, kada i u kom iznosu. Ukidanjem anonimnih donacija, što je takode novina, sprečava se mogućnost pranja novca, jer kako sada stvari stoje anonimni donator može lako prebaciti stranci prljav novac da ga ona troši, a za uzvrat stranka može namestiti neki posao preko kojeg donator može zaraditi iste pare koje je dao, ali ovoga puta na legalan način. Uvodi se i zabrana da stranku finansira preduzeće koje ima javni kapital. A parlamentarne stranke će se finansirati iz budžeta iz kojeg ce se takođe odvajati jednaka suma za izbornu kampanju kako bi se obezbedila ravnopravnost svih partija koje učestvuju u izbornom procesu.
I pored toga što proces svođenja političke scene na relevantne i programski izdiferencirane partije neće biti ni lak ni brz, kao što pokazuju tranziciona iskustva drugih zemalja, najavljeni zakoni predstavljaju prvi rez neophodan da bi se uveo red u ovu sferu javnog života, stranke "disciplinovale" i sami akteri uozbiljili.

Zbogom oružje?

Za nešto više od mesec dana građani Srbije predali su vlastima oko 40 000 komada oružja među kojima je bilo i oko 12 000 zolji, bombi i drugih eksplozivnih sredstava. Ovaj je podatak ostao nekako skrajnut u medijima, valjda zato što su uvek u prvom planu bili impresivni podaci o hvatanju oko osam hiljada kriminalaca i otkrivanju ubica Zorana Đinđića i Ivana Stambolića.
Skupljanje oružja zaslužuje posebnu pažnju ne samo u statističkom nego i u društvenom smislu. Što se tiče ovog prvog, eksperti će, svakako, izračunati koliko bi se vojnih jedinica, pa čak i divizija moglo opremiti od ovolike silne količine ubojitih sredstava. Može se samo zamisliti kakva bi potencijalna opasnost od krvoprolića nastala da je pučistima, posle ubistva Đinđića, uspelo da izazovu haos u Srbiji. Govorimo o potencijalnoj, mada bi tačnije bilo ukazati na verovatnu mogućnost, jer su u narodu još duboke i nezalečene traume iz rata, a veoma je raširena i sklonost naših ljudi da međusobne pizme i stare račune rešavaju oružanom silom.
Što se tiče društvenih konsekvenci, ili onoga što se naziva mentalitetom, rezultati se za sada mogu samo naslućivati. Ono što je očigledno to je činjenica da je posle toliko vremena kada je oružje bilo jače od zakona, sada prvi put zakon jači od oružja. Niko pri tom nije naivan da misli kako i dalje nema skrivenog oružja u narodu, ali sve ovo što se za ovih mesec dana dogodilo uliva nadu da se Srbija polako udaljava od one "barutane" koja lako i na mah eksplodira čim izbiju kriminalni porivi ili proključaju političke i nacionalne strasti.