Međunarodni krivični sud i Državna
zajednica SCG
Stalni Međunarodni krivični sud (MKS)
čije će sedište biti u Hagu nije u fokusu pažnje naše javnosti. Razumljivo
je u izvesnom smislu zato što je odnos prema ovoj novoj svetskoj sudskoj
instanci u senci prihvatanja Ustavne povelje i rada Haškog tribunala.
Međutim, treba znati da je sa osnivanjem MKS nastalo novo poglavlje
u razvoju međunarodnog i krivičnog prava. I da je SRJ svojim brzim
pristupanjem i ratifikovanjem Statuta MKS dala značajan doprinos obezbeđenju
broja strana ugovornica predviđenog za njegovo stupanje na snagu i
samim tim stvaranju uslova za početak rada Suda.
Pogledaju li se zadaci koji stoje pred Srbijom i Crnom Gorom, njihova
složenost posebno podvlači potrebu doslednog sprovođenja obaveza preuzetih
pristupanjem Statutu MKS. Treba što pre preći na implementaciju ne
samo radi ostvarenja saradnje sa Sudom nego i obaveze punog prilagođavanja
Statutu unutrašnjeg krivičnopravnog poretka, i obe države članice
kao i njihovog zajedničkog delovanja, a u meri u kojoj je potrebno
izvršiti odgovarajuće izmene i dopune. U ovom pogledu nesporno je
da se opšta pravila međunarodnog prava o doslednom sprovođenju preuzetih
obaveza u dobroj veri (Pacta sunt servanda i Bona fides)
moraju u punoj meri ispoštovati.
Ovim pitanjem se ne treba posebno baviti. I u Polaznim osnovama i
u Ustavnoj povelji jasno je podvučeno da DZ Srbija i Crna Gora na
međunarodnopravnom planu nastavlja kontinuitet SRJ. Otuda je bitno
da se obezbedi, u odnosima sa međunarodnom zajednicom, direktna, nesmetana
i nedvosmislena primena Statuta MKS, puna saradnja sa njim i ostalim
državama članicama Suda. Kao i u vezi sa Poveljom UN i Evropskom konvencijom
o ljudskim pravima (navodim samo ova dva primera) tako i u vezi sa
Statutom MKS, nameće se sve uže povezivanje u normativnom, proceduralnom
i operativnom pravosudnom smislu našeg poretka sa međunarodnim.
Naša zemlja ima velike teškoće zbog nespremnosti i oklevanja da dosledno,
bez izbegavanja i otežavanja, sprovodi obaveze iz Povelje UN i Statuta
Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Pođe li se od skepticizma i
teškoća koje prate primenu Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom,
postavlja se ozbiljno pitanje mogućnosti i naše sposobnosti stvarne
i efikasne primene obaveza preuzetih prihvatanjem Statuta MKS. Ono
se logično nameće. Utoliko pre jer njihovo sprovođenje na ustavnom
i zakonodavnom, kao i praktičnom planu u radu pravosudnih i organa
gonjenja zahteva skoro potpunu preorijentaciju našeg krivičnopravnog
sistema.
Ukratko, sve što se postavljalo i dalje se postavlja pred Državnom
zajednicom Srbija i Crna Gora u odnosu na saradnju sa Haškim tribunalom,
postavlja se, uz razlike koje su izraz nepodudarnosti statusa, i u
vezi sa sprovođenjem Statuta MKS kao stalnog univerzalnog sudskog
organa ali u mnogo širem i sveobuhvatnijem vidu. Komplementarna priroda
MKS u odnosu na nacionalne sudove, neretroaktivno dejstvo njegove
nadležnosti, ugovorna priroda odluke o njegovom osnivanju, za razliku
od primata Haškog tribunala, njegove ad hoc prirode i prinudnog
karaktera formiranja odlukom Saveta bezbednosti, nikako ne umanjuju
uticaj njegovog postojanja na naše pravosudne organe. Naprotiv, oni
postaju sastavni deo, jedan segment svetskog međunarodnog sudskog
mehanizma gonjenja i kažnjavanja počinilaca ratnih zločina, zločina
protiv čovečnosti, povreda međunarodnog humanitarnog prava i genocida,
zajednički inkriminisanih od strane ugovornica Statuta MKS. A spisak
potpisnika Statuta pokazuje da se radi o ogromnoj većini država članica
današnje međunarodne zajednice.
Haški tribunal će jednog dana kao ad hoc sudska instanca završiti
rad i predstavljati negativnu hipoteku u istoriji naše zemlje. Sa
realizovanjem saradnje sa MKS i sprovođenjem obaveza koje predviđa
njegov Statut trebalo bi da i naš krivičnopravni sistem uđe u novu
etapu. Odredba Ustavne povelje kojom se ovlašćuje Skupština da donosi
zakone i druge akte o "primeni međunarodnog prava i konvencija
koje utvrđuju obaveze o saradnji Srbije i Crne Gore s međunarodnim
sudovima" predstavlja u tom pogledu veoma pozitivan korak. Mada
je, po mom mišljenju, to trebalo reći i u "Ciljevima" Povelje.
Kada će biti preduzeti konkretni koraci pokazaće se u skoroj budućnosti.
Umnogome će zavisiti od novih ustava država Srbije i Crne Gore i efikasnosti
njihove zajedničke skupštine. U svakom slučaju, ne može se nikako
osporiti da je rad na implementaciji obaveza iz Statuta MKS na krivičnopravnom
polju jedinstven i hitan zadatak. Svako zakašnjenje skupo se može
platiti.
