Klovnovi i zločinci
Srpska vladajuća vrhuška i njeni rivali mi sve
više liče na družinu klovnova iz holivudskih nemih burleski.
Ponekad se pitam vredi li trošiti vreme baveći se njima.
Srpski premijer je onomad povredio petu igrajući "mali
fudbal" sa crvenoberetkašima ili fantom-kapićima. Krhki
filosof protiv bidža u kevlarskim prslucima - siže za ranog
Čaplina.
Onda je na premijerovu blindiranu pratnju na autoputu kidisao
jedan kombi (koji se brzo pretvorio u kamion, pesak nije pomenut);
policija je saopštila da je neki tat pokušao atentat. Savezni
predsednik nije imao prečeg posla nego da se pozabavi čudnim
okolnostima čudnog atentata na još čudniji objekat za atentat.
Sam "atentator" je izjavio da je na njegov kombić
od tri tone naleteo vladin blindirani auto težak dvadeset tona
i dobili smo burlesku o atentiranom atentatoru (prva nema filmska
komedija zvala se "Poliveni polivač").
I, na kraju, najzabavnija epizoda serije burleski. Koštunica
obznanjuje da će mu, po isteku predsednikovanja, prioritet biti
"borba protiv organizovanog kriminala". Već vidim
g. Koštunicu i g. Maršićanina kako, u kostimima Mak Senetovih
policajaca, brzinom od 16 sličica u sekundi, jure gangstere
i mafijaše...
Šešelj u Hagu
Šešelj je u Hagu. Gde će pokušati da raskrinka
antisrpsku zaveru.
Nadam se da će uspeti da objasni ulogu odreda Leva Supoderica
u Vukovaru i Ovčari, nastanak imena Srbislavci i ostale krasne
stvari. Ružna imena deo su zločinačkih košmara.
Šešelju su izgleda Srbija i srpski parlament postali preuska
pozornica, nada se da će Hag biti teatar po njegovoj meri. A
možda je reč o nečem drugom. Čovek i kad padne - odmori se,
govorio je Jirži Lec. Sledstveno tome: i kad zatvora dopadne
- odmori se. Šešelj verovatno nesvesno oseća prezasićenost sobom
i traži načina da se odmori - od samog sebe. I da Srbiju odmori
od sebe. A da će se "vratiti kao pobednik"?
Hag je zasad najveća deponija za naš otpad. Ali, on dostaje
samo za najkrupnije i najkužnije komade tog otpada. Gde smestiti
stotine i hiljade malih Šešelja? Recimo onih koji su, na obali
Drine, pljuvali i kamenovali otete jadnike iz Sjeverina? Ili
one dične građane Šamca koji su svakodnevno, slobodno, ulazili
u mesni zatvor i tamo utaživali svoje rodoljublje mlateći zatočene
"Turke"...
Konkvistadori
Video-kamera je volšebna napravica. Zahvaljujući
njoj i opčinjenosti Vođe i njegovih konkvistadora njome dobili
smo snimak "porodičnog slavlja" u Kuli. Uključujući
i podelu "nagradnih noževa". I razdraganog Milorada
Vučelića.
Šef gazdinih konkvistadora iscrpno nabraja mesta "nacionalnih
radova" po Hrvatskoj i Bosni. Društvo je malo, ali odabrano,
i dresirano. Milošević se oseća kao Pizaro - i taj je imao samo
par stotina momaka a srušio je jedno i napravio novo kraljevstvo.
Kapetan Dragan, rastrojen dvostrukim strahom - od haške Tužbe
i od Službe - pokušava da minimizuje činjenice sa video-trake.
Sve je to - veli - bilo "pozorišno preterivanje" za
Predsednika. Teatar za uveseljavanje Gospodara. Frenki kao Joakim
Vujić.
Nemam nerava da slušam pitanja koja počinju sa: "Kapetane,
moj kapetane, da li je tačno?..." i odgovore: "Da,
predsedniče, savršeno je tačno". Usredsređujem se na jezičku
stranu priče. Mesto: Kula. Izabrano je zacelo zbog jezičkih
sugestija, asocijacija na zatvorenost, tajnovitost, nedostupnost.
Korišćena imena: Služba, Organ. "Organ" je deo tela
"Službe". I deo Gospodara. Reči "Služba"
nije potreban pridev ("tajna služba" je već tautologija).
Služba gospodaru. Bogosluženje. Čista metafizika zločina.
A fiziku zločina nacija pokušava da potisne i zaboravi. "Imamo
mi preča posla", reče g. Koštunica.
Patriotizam i metabolizam
Kidis'o je na "loše
Srbe",
srdit i britak poput sablje...
Kad je Veliki Naum rikn'o
postao je zbrčkan i sav zbabljen...
(Kroki-portret filosofa Lj. T.)
Gledam u "Utisku nedelje" filosofa-sofofila
Ljubu Tadića. Doveli ga da priča o "kontroverzama lustracije".
Hvala lepo, što rek'o Miša Vasić.
Prisećam se kako je pravednički rasrđen ukazivao patriotima
na moju "rasrbljenost" i "srbomrstvo". Srboljublje
i patriotija su za njega i mnoge njegove ispisnike bili eliksir
za podmlađivanje. Bili su mlađani i živahni, rčni i drčni. Propast
koncepta Srpske Homogenije učinio ih je onakvim kakvi su opisani
u gornjem krokiju.
Filosof, ipak, koristi priliku za patriotski napad, ovog puta
- na "loše Srpkinje".
Neke dame, koje poštujem, na brzinu svrstava u nekakvo Antikolo
Antisrpskih Antisestara.
Otrovne gljive i kad ostare ostaju otrovne. Mada je mnogo manje
onih koje mogu zavesti da ih kušaju.
Analitičar-spiskadžija
Prošle godine sam, u ovoj rubrici, pisao o jednom
novom zanimanju koje je posle 5. oktobra postalo probitačno
- o feli analitičara. Pobrojao sam najizraženije podvrste ovih
"stručnjaka" za sve i svašta (analitičari-banalitičari,
analni analitičari i dr.). Posle teksta u Vremenu
o "misionarskoj inteligenciji" očito je da se pojavila
nova podvrsta: "analitičari-spiskadžije".
To su oni koji se svojim analizama - slatkim lizama - preporučuju
nekim Službama koje imaju Analitička Odeljenja. Prepoznaćete
ih po tome što svoje taze teze obilno "potkrepljuju"
raznim spiskovima (ovog puta je reč o još jednom spisku "loših
Srba"). Teze su tu proteze, važni su spiskovi.
Uvek je bilo spodoba koje su mašinu za kucanje koristile kao
mašinu za otkucavanje. Ali, naš analitičar je okasnio: oni koje
bi on da otkuca već su davno otkucani. I na razne stubove zakucani.
