Ružičasta govedina
Crveno je izbledelo, ali nama nije
postalo ružičasto, nego pink
Nikada kao ove godine novogodišnji televizijski program
nije izazvao veću buru u srpskoj javnosti. Pošto nam je televizija braće
Karić kvizom "Želite li da postanete milioner" pokazala kako
je Zoran Đinđić najpametniji sin naših naroda, televizija Željka Mitrovića
nam je neke druge članove vlasti prikazala u drugačijem svetlu.
Prvo je Goran Vesić, savetnik saveznog ministra policije i mnogijeh
upravnijeh odbora član, u ulozi saradnika TV Pink, javnosti pokazao
kako funkcioniše kuloarska politika u Skupštini Srbije, da bi novogodišnji
program bio zapečaćen skrivenom kamerom u simulaciji emisije "Jedan
pa tri", u kojoj je predsednik Skupštine Vojvodine i Lige socijaldemokrata
Vojvodine Nenad Čanak lepo nasamario svoju, kako sam reče, "braću"
- republičkog ministra pravde i predsednika Demohrišćanske stranke Srbije
Vladana Batića i predsednika Političkog saveta DHSS Milana Protića.
Čanak je već viđan na ružičastoj televiziji. Tako je i u pesmi "Govedina",
hip-hop sastava Beogradski sindikat, opevan kao "budala što na
Pinku svira klavir". On je, uz asistenciju novinarke TV Pink Tatjane
Vojtehovski-Stevanov, smestio klopku koalicionim partnerima Batiću i
Protiću.
Počelo je napadima i ismevanjem političkih protivnika. Kako je predsednik
SRJ Vojislav Koštunica "lizao noge" Amerikancima i kako je
predsednik Veća građana Savezne skupštine Dragoljub Mićunović, "kao
gorska vila", bežao od Čanka. Čanak je guvernera NBJ Mlađana Dinkića
proglasio gorim čak i od Koštunice, a njegovu novoformiranu stranku
nazvao "Murta 17 plus".
Posle tri najviša savezna funkcionera iz Srbije, na tapet je došao Velimir
Ilić, odnosno njegovi navodni seksualni apetiti prema bišem državnom
sekretaru SAD Medlin Olbrajt. Prema Čanku, Batiću i Protiću, Ilić je
naročito bio impresioniran njenim "butkicama" i potpuno ozbiljan
u nameri da je "nagna", sve zarad dobrobiti Srbije. Ovim je
skandalozno ponašanje "veselih" srpskih političara dobilo
i međunarodni kontekst. Sve da Olbrajt nije i dalje aktivna u vašingtonskom
establišmentu (na primer, kao predsednica Nacionalnog demokratskog instituta
- fondacije Demokratske stranke SAD koja je obilato novčano podržavala
DOS na putu rušenja Slobodana Miloševića), ona je bivši
državni sekretar jedne supersile, a Amerikanci se, za razliku
od nas, staraju o ugledu svojih političkih ustanova i njihovih nosilaca.
U stanju su da progutaju kritiku nečije politike, ali ne i primitivne
uvrede. Ako visoki funkcioneri naše vlasti o njoj govore kao o "babi",
to Srbiji sigurno neće koristiti.
Poslednji deo emisije bio je najzanimljiviji. Čanak i Vojtehovski-Stevanov
su "gospodu 'rišćansku" doveli u situaciju da se brane od
optužbi da su se "oparili" (pokrali novac koji im je američka
administracija slala za rušenje Miloševića). Smeh koji je ministra Batića
doveo do suza je umuknuo. Posle žučne svađe skočio je kao oparen da
napusti studio. Tek tada je Protiću i njemu otkriveno da je reč o skrivenoj
kameri.
Sve bi se to završilo uz smeh i pogane psovke, da se kroz njih nije
čulo kako se Protić naglas pitao kud baš Batića i njega optužiše za
krađu, pored svih koji se nakradoše. I tu se nameće ključno pitanje
- ko se to od političara iz vlasti nakrao? Koliko se nakrao? Da li bi
Protić, Batić i Čanak bili ljubazni da pokažu na svoje političke saveznike
koji su se nakrali, kad već oni nisu?
Osamdesetih godina proteklog stoleća Beogradom je kružio vic: "Kada
će nam biti ružičasto? - Kad crveno izbledi". Crveno je izbledelo,
ali nama nije postalo ružičasto, nego pink.
Naivni građanin bi se mogao upitati otkud nekada žestoki opozicionari
na TV Pink - televiziji "uspešnog Zemunca", kako je stajalo
na propagandnim panoima Željka Mitrovića, kandidata na listi Jugoslovenske
levice na izborima 2000. godine? Nema više toliko naivnih građana. Kako
ovim povodom reče Ratko Božović - "frekvencije su, očito, već dodeljene".
Premijer je nezavisnim medijima obećao ordenje, ali se uhvatio pod ruku
s Miloševićevim medijskim, i ne samo medijskim, tajkunima.
