Veljina permanentna revolucija

Velimir Ilić, čačanski gradonačelnik i lider Nove Srbije, namerava da "mobiliše Srbiju i drži maksimalnu tenziju dok se ne donese novi ustav Republike" (Borba, 16. 01. 2003). "Srbiji", kaže on, "bez novog ustava nema života, nema političke stabilnosti, nema nikakvih reformi". Pošto je uveren da nadležni nisu voljni da donesu ustav, Ilić im preti da će već krajem marta početi sa protestnim mitinzima širom Srbije. Na kraju, Ilić upozorava: "Ukoliko se do kraja juna ne donese novi ustav, ponoviće se, na ovaj ili onaj način, oktobar 2000".
Eto u kakvim vremenima mi živimo - čovek koji je u javnosti izašao na zao glas po gaženju Ustava, šovinističkim i rasističkim ispadima, sada se natura za predvodnika ustavnih promena. Naravno, izjave ovakve vrste spadaju u politički marketing koji je, možda, neizbežan, čak i kada je preteran i neukusan. Javnost će najbolje znati da proceni šta je šta u Ilićevim izjavama i njegovim ispadima.
U ovoj izjavi, međutim, ima nešto i mnogo ozbiljnije, što može da liči na mračan scenario za našu blisku budućnost. Ako smo juče uličnim protestima obarali Slobodana Miloševića, znači li to da na isti način danas treba donositi ustav, sutra da opet bagerima donosimo zakone, sve dok - a to i jeste u sistemu permanentne revolucije - i samog gradonačelnika Čačka ne ustoličimo za šefa države. Da li nam to sugeriše Velimir Ilić?