Odgovorni pesimista

Bojan al Pinto-Brkić

Na isteku godine u kojoj se pokazalo da su nadanja nesrazmerna potencijalu Srbije, i u kojoj nijedan od spoljnopolitičkih planova nije realizovan, bilo bi fer da priznamo da se to nije slučajno dogodilo i da je naše poigravanje sa svetom, koje se objašnjava nerazumevanjem ili odbijanjem da prihvatimo prilike u kojima živimo, počelo da ostavlja ozbiljne posledice koje odgovorni moraju razmatrati. Možda smo bili previše optimistični, možda je kratak flert sa međunarodnom zajednicom učinio da zaboravimo sve prepreke, no niko nije očekivao da će Srbija odmah ući u Evropsku uniju i NATO. Kraj godine doneo je povoljan rasplet za brojne zemlje u tranziciji: one će uskoro postati delom glavnih integrativnih procesa, kao vrsta priznanja za dugogodišnje ulaganje u stvaranje stabilnog i demokratskog političkog, kulturnog i ekonomskog ambijenta.
Halucinogeno deluju izjave srbijanskih političara da nije strašno što nismo primljeni u Savet Evrope, u Partnerstvo za mir, jer ćemo sigurno biti primljeni u budućnosti - garantuju isti oni koji su garantovali da će svi uslovi biti ispunjeni "na vreme". Kako li će samo bolno biti otrežnjenje u 2003, kad budu shvatili da vreme teče protiv njih? U jednom momentu, postaće jasno da priključenje nekih susednih zemalja EU, odnosno NATO, bitno menja sliku regiona, da će vrlo značajni bilateralni sporazumi prestati da važe, da će protok ljudi, roba i ideja biti ograničen, da se iznova pretvaramo u ostrvo, a toliko smo vremena potrošili pregovarajući sa Crnom Gorom kako ne bismo ostali bez mora. Srbijanska je politička elita umislila da može razvijati odnose sa svetom ne potrudivši se prethodno da stvori državu. Zašto je država toliko važna: zato što je država garant poštovanja međunarodnog prava i ispunjenja obaveza, zato što je država okvir u kojem se politička elita nadmeće za vlast zakonom dozvoljenim sredstvima, u skladu sa nacionalnim interesima.
Još uvek se oseća želja međunarodne zajednice da pomogne Srbiji u izgradnji minimalne države. Ta pomoć možda ponekad nije pravovremena, ni pažljivo osmišljena, ali je ne treba odbacivati. Naprotiv, treba pomoći međunarodnoj zajednici da ona pomogne Srbiji. Alternativa je da sami pokušamo prevazići izolaciju u koju tonemo, s minimalnim ili nikakvim šansama za uspeh.
Vlasti moraju najpre uraditi svoj posao na unutrašnjem planu, za koji su dobile mandat od građana, a tek onda ćemo se okrenuti važnim pitanjima spoljne politike, od kojih su neka temeljna i sistemska (ovde nije jasno ko kreira, utvrđuje i vodi spoljnu politiku). Vreme je presudan faktor, jer Evropa i svet neće čekati dugo da se mi prizovemo pameti.