|
Godina XVII (2005)
|
1-30. nevembar 2005.
|
 |
|
|
Republika
|
Iskre
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Slovo* Zakon je volja vilajetska (narodna), koja vilajetu celom i svakom dobro zapoveda, a zlo zaprečava. Prvi, dakle, gospodar i sudija u vilajetu jest zakon. Pod zakonom moradu i gospodari i poglavari i sovjet praviteljstvujušči (opšča kancelarija) i sjaščenstvo i vojinstvo i sav narod biti; i to pod jednim i tim istim zakonom. Zakon dobre, zaslužene da nagradi, a zle, nepokorne, lenjive u službi da kaštiguje. Zato zakon razuman i pravedan biti mora**Nisu oni znali šta je zakon, zakon velim graždanski. Zakon je vilajetu to, što jednom
Razum, dakle, i pravda, jesu dve polovine blagopolučija (sreće). Gdi razuma i pravde nema, tu nema zakona. Mi da podignemo i da dobro utvrdimo u Srbiji ova dva rada: razum i pravdu i da ih dobro ukrepimo sa celom našom snagom, da se svaka sila i snaga njima pokori. I ovaj mudri i pravedni zakon da nam prvi gospodar i zapovednik bude. On da zapoveda gospodarima, vojvodama, sovjetu, sjaščenstvu, vladikama i svakome, malomu i velikomu. On će nas braniti i svobodu i voljnost sačuvati. Gdi je dobra konstitucija, to jest gdi je dobro ustanovlenije zakona, i gdi je dobro uređena vlast pod zakonom, tu je sloboda, tu je voljnost; a gdi jedan ili više po svojoj volji zapovedaju, zakon ne slušaju, no ono što hoće čine, tu je umreo vilajet, tu nema slobode, nema sigurnosti, nema dobra, već je onde pustailuk i ajdukluk, samo pod drugim imenom. To jest: nitko u narodu da nema vlasti ni najmanjem siromahu zla činiti, osobito onaj koga je narod za sudiju i zapovednika izabrao, ne samo da ne sme ni najmanje zlo činiti, nego da mora u svakoj priliki dobro činiti, inače nije dostojan sudija i poglavar biti. Prva je dužnost poglavara starati se da je u vilajetu svaki siguran za sebe, za život svoj, za decu i ženu svoju, za dom, imanje i čest svoju... Sigurnost života, imanja i česti svaki, pa i ono dete koje se ješče rodilo nije, da ište od zapovednika; i ako poglavar njima svima život, imanje i čest sačuvati neće ili ne može, nije dostojan poglavar biti. Vtora (druga) dužnost poglavara jest osloboditi neosvoboždene i svobodu vilajetsku sačuvati, jerbo nam je u svobodi dvaput mio i sladak život. Svoboda nas razlučava od zverova i rob gori je od zvera, jerbo čoveku robu ono se oduzima što ga čini čovekom. Bolje je ne živeti nego u poganom ropstvu biti. - Svoboda, svoboda nas ljudma čini, svoboda i voljnost daju vojniku jakost, vojvodama i poglavarima mudrost i pravosudije. Ona starešinama daje ljubezno k mlađim otečesko srce, ona sjaščenstvo prosveščava i ruke njihove na blagoslovenije svobodnoga stada svoga vozdviže. Svoboda sovet narodni umudrava, svoboda svakog obogaščava; Svoboda orača u polju, pastira kod stoke, putnika na putu, vojnika na vojsci i domaćina kod svoje kuće veseli i utešava i mio mu život čini! U svobodnoj zemlji u polju bolje rodi i marva se bolje plodi, lep se hleb jede i dobro vino pije! Jednom rečju: gde nema svobode, tu nema života. Iz: Memoari prote Mateje Nenadovića, izdao Ljubomir P. Nenadovi}, Beograd 1867, str. 295-297. Oprema redakcijska. * Ovo je slovo spremio Boža Grujovi}
da govori 15. avgusta 1805. kada se ustanovi savet. |
|||||||||||||||||
|
Republika
|
