Višemesečno natezanje tri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika sa predstavnicima ministarstava prosvete i sporta, rada i zapošljavanja i finansija okončano je potpisivanjem posebnih kolektivnih ugovora 22. septembra, dva dana pre isteka starih kolektivnih ugovora za osnovno, srednje, visoko i više obrazovanje. Ugovore su potpisali ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović, Sindikat obrazovanja Srbije i GSPRS Nezavisnost, dok je Unija sindikata prosvetnih radnika proglašena nereprezentativnom zbog navodnog nedovoljnog broja članova, a ministar prosvete joj naložio da "može pristupiti tekućoj proceduri samo ukoliko poštuje postupak dokazivanja reprezentativnosti".
Još u junu je održan jednodnevni štrajk upozorenja tokom kojeg je Unija postavila pet zahteva, rekavši da ukoliko ne budu uneti u nove kolektivne ugovore i u Zakon o radu, školska godina neće početi 1. septembra.

Zahtevi

Prvi zahtev se odnosio na zaposlene koji pri odlasku u penziju treba da dobiju otpremninu u visini tri plate a ne jedne i po kao do sada, počevši od ove a ne sledeće godine. Od Vlade je zahtevano da napravi socijalni program za one koji će ostati bez posla kao "tehnološki višak", a da visina otpremnine umesto dosadašnjih 100 evra bude 200 evra po godini staža. Treći zahtev se odnosi na cenu rada koju mora da precizira kolektivni ugovor jer je izvesno da će ovogodišnja inflacija biti veća od projektovane. Četvrti zahtev odnosio se na potrebu izglasavanja Zakona o platnim razredima kojima bi plate bile određivane na osnovu kvalifikacije i godina radnog staža. Ovaj zakon bi trebalo da bude na javnoj raspravi u roku od tri meseca i bio bi "ozbiljan korak u rešavanju položaja prosvetara, pa oni više ne bi bili građani drugog reda". U petom zahtevu se traži izdvajanje 0,2 posto od bruto plata što bi se koristilo za različite vrste pomoći zaposlenima u prosveti.

Činjenice

Sva tri sindikata su dostavila Ministarstvu prosvete i sporta, kao i ostalim resornim ministarstvima, svoje verzije predloga kolektivnog ugovora za osnovne i srednje škole i domove učenika još u junu, ali su vladini pregovarački timovi okončali pregovore već krajem avgusta. To je dovelo do revolta, delimične ili potpune obustave nastave u Beogradu i širom Srbije, kao i u školama u Vojvodini, koje su članice Unije. Rukovodstva i članovi ostala dva sindikata distancirali su se od štrajka proglasivši Uniju prosvetnih radnika "nereprezentativnom", njene zahteve "neozbiljnim u ovako teškoj ekonomskoj situaciji", njeno rukovodstvo "onima koji se služe socijalnom demagogijom i zavođenjem ljudi i zaverenicima koji hoće da ruše Vladu". Međutim, u totalnoj ili delimičnoj obustavi nastave nalazilo se između 320 i 370 osnovnih i srednjih škola od ukupno 1750.
S obzirom da niko iz Vlade nije hteo ili imao vremena da razgovara sa "nereprezentativnim" sindikatom, održan je protest na trgu Nikole Pašića u Beogradu, na kojem su predstavnici Unije iz Srbije i Vojvodine nanovo izneli svoje zahteve. Iako je protestu prisustvovalo svega nekoliko stotina članova Unije, po mišljenju njenog predsednika Miodraga Skrobonje, "protest je uspeo jer je skrenuo pažnju roditelja, đaka i javnosti na goruće i dugoročne probleme prosvetara i očajno lošu situaciju u srpskom školstvu".

Sporazumi

Ministri Vuksanović, Dinkić i Lalović započeli su pregovore sa Sindikatom obrazovanja Srbije i GSPRS Nezavisnost oko cene rada za 2006. godinu, ne pozvavši predstavnike Unije, i zaključili sporazum 16. septembra. Već 22. septembra potpisani su kolektivni ugovori u koje su ušla samo dva od navedenih pet zahteva Unije, i to zahtev za povećanje otpremnine i zahtev za donošenje zakona o platnim razredima. O ostalim zahtevima nije bilo ni govora jer, prema rečima ministra finansija, "to bi dovelo do nove inflacije i ugrožavanja standarda ostalih zaposlenih u državnim institucijama". Prema rečima ministra Vuksanovića, potpisani ugovori važiće za sve zaposlene u prosveti, a Unija će morati pred sudom da dokazuje svoju reprezentativnost.

Epilog

Pritiskom na direktore škola da štrajkačima umanje plate i dostave planove za nadoknadu izgubljenih časova počeo je da jenjava štrajk članica Unije. Posle više od mesec dana štrajka pokazalo se da još mora da sazreva svest prosvetara o neophodnosti "demokratske neposlušnosti" kao načina sticanja svog mesta u društvu. Dotle, štrajk se prekida, a od svojih pet zahteva Unija spominje samo usklađivanje plata sa troškovima života. O ostalom, najavljeno je, videćemo u novembru.