|
Treća Srbija
Skupo prodaj svoju kožu!
Prilozi za biografiju
Sa oreolom nekoga kome je uspelo nemoguće, da na tri meseca zaustavi korupciju
u srpskoj privatizaciji (kao direktor Agencije, postavljen od Koštuničine
Vlade), Pavlović se krajem prošle godine nanovo pročuo kao savetnik malih
akcionara "Knjaz Miloša", u prodaji akcija koja je, kažu, FPP
Balkan LTD-u (čita se: Beko i Vlahović) izbila iz džepa kudikamo više novaca
nego što su planirali. Miloševićevi "biznismeni" će uskoro od
prodaje "Knjaza" zaraditi višestruko više, ali ni radnici nisu
prošli praznih šaka. Čitaj: neprikosnovena vlast kapitala pokradenog u vreme
Miloševića je činjenica demokratske Srbije, i ako nijedna potonja vlast
nije (a nije!) ni pokušala to da promeni, s kojim pravom od pokradenih radnika
očekivati natčovečanske napore da, kroz skupštinu akcionara i institucije
korumpirane travestije od Đinđić-Koštuničine "demokratije", izbore
poštovanje svog privatnog vlasništva. Mera njihovog raspolaganja privatnom
svojinom u ovoj zemlji je krvava borba za fer prodaju, pa zašto da na sopstvenoj
propasti malo, ili malo više, ne zarade? Još ako se setite kako je Dragan
Maršićanin, za potrebe svoje predizborne
| kampanje, pred TV kamerama obećavao radnicima akcionarima
"Jugoremedije" da će raskinuti ugovor o prodaji akcija njihove
fabrike Jovici Stefanoviću-Niniju, a onda, nakon izgubljenih izbora,
zbrisao za Švajcarsku ostavljajući vlasnički sukob u "Jugoremediji"
zadugo zamagljen interesima pretendenata na presto Republike Srbije
(iako je štrajk u "Jugoremediji" započeo mesec dana pre
nego što ga je Maršićanin "potpalio" svojim dolaskom u Zrenjanin,
ali objasnite to B92ojci), jasna je moralna superiornost jednog korektnog
profesionalca u odnosu na najavljivače revizije "privatizacije".
A zašto Beko, Mišković, Karić, Cepter, Hamović, Subotić i ostali pet
godina |
|
|
posle 5. oktobra i dalje trguju sa slobode, to pitajte Maršićanina i Koštunicu.
Nakon što je uspeh iz "Knjaza" ponovio u "Soko Štarku"
i, izgleda, "C marketu", Pavlović se, kao savetnik sindikata javnih
preduzeća, upustio u do sada najveći poduhvat svoje karijere.
Još u vreme kad je B. P. smenjivan sa mesta direktora Agencije za privatizaciju
govorkalo se da je njegov sukob sa Dinkićem oko subotičkog "Severa"
samo povod, ali ne i pravi razlog. Ministar finansija je još tada najavljivao
privatizaciju javnih preduzeća, pa se moglo pretpostaviti da će mu za takav
posao biti neophodan neko mnogo "poverljiviji" od Pavlovića (sadašnji
direktor Agencije Miodrag Đorđević, bivši finansijski policajac, Dinkićev
je školski drug). Jednostavno, preveliki su ulozi da bi se išta prepustilo
slučaju - najveći dileri struje u ovom delu Evrope, EFT
Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, sigurno su svom kućnom prijatelju M.
Dinkiću već kaparisali NIS i EPS, recimo, novcem zarađenim od prodaje Nacionalne
štedionice, koju su pre par godina takođe uz njegovu pomoć napravili što
od državnih, što od tuđih privatnih resursa. A ja ne bih bio u koži onoga
ko primi darove od Hamovića i Lazarevića, dvojice od najjačih srpskih privrednih
kriminalaca (izgovara se: "Tajkuni"), da bi im posle objašnjavao
kako koči neki "Pantić" (vidi "Tesna koža 2"). Verujte
mi, onomad sam lično video kako gazda-Nini, na skupštini akcionara "Jugoremedije",
pruža ruku i širi bratska prsa u zagrljaj radnicima akcionarima "svoje"
fabrike, iako ih je godinu dana pre toga, plaćeničkom vojskom i korumpiranom
policijom, izbacio i iz njihovog privatnog poseda i sa posla. "Ljudi
smo", veli Nini. "Moraš, Deuriću, da naučiš da ne mešaš posao
i prijateljstvo!" Kad dođe do para, nema zezanja. Tu se, Mlađo, na
kućno prijateljstvo ne obraća pažnja.
"Pantić" ne odustaje
Dvadeset jedna sindikalna organizacija u Srbiji, među kojima svi sindikati
NIS-a, EPS-a, Telekoma i PTT-a, zajedno sa sindikatima prosvete, državne
uprave, pravosuđa i zdravstva, pod dirigentskom palicom Branka Pavlovića,
okupila se oko zakonske inicijative da se NIS, EPS i PTT ne prodaju 100%,
već da se privatizuju na način tenderske privatizacije društvenih preduzeća
(70% na prodaju, 15% zaposlenima, ranije zaposlenima i penzionerima, a 15%
u Privatizacioni registar), i predloga za izmene Zakona o privatizaciji
kojima bi se otklonila ograničenja koja postoje za one koji svoje
| pravo na besplatne akcije treba da ostvare iz Privatizacionog
registra (zaposleni i penzioneri u zdravstvu, školstvu, državnoj upravi,
pravosuđu... svi oni koji, iz razumljivih razloga, pravo na besplatne
akcije ne mogu da ostvare tamo gde rade). Za ovu inicijativu, sindikati
javnih preduzeća su za svega par nedelja skupili čitavih 540 hiljada
potpisa građana. Inicijativa je, sa potpisima i |
|
|
predlogom za zakazivanje vanredne sednice Skupštine na kojoj bi se o inicijativi
odlučivalo, 4. oktobra ove godine predata Skupštini Srbije. Predalo ju je
oko deset hiljada građana, koji su nakratko zaustavili saobraćaj u Ulici
kralja Milana. Skupština je odbila da zakaže vanrednu sednicu. Sindikati
su 12. oktobra najavili generalni štrajk. U saopštenju, između ostalog,
stoji: "Odlaganje na neodređeno vreme zakazivanja sednice povodom predloga
zakona, koje je svojim potpisima podržalo 540 000 građana Srbije predstavlja
opstrukciju i grubo kršenje Ustava i zakona Republike Srbije. Zbog ovoga
je doneta odluka da svi sindikati sazovu svoje glavne odbore kako bi bila
pokrenuta procedura proglašenja generalnog štrajka. Štrajkovaće zaposleni
u EPS, PTT i Telekomu, NIS-u, sudstvu i državnoj upravi... a za sve posledice
paralize života u Srbiji biće odgovorna Skupština Srbije".
Pravo na "ugrađivanje"
Ko će sprečiti Dinkića da rasproda javna preduzeća, i to svojim pajtosima?
Niko od onih koji tu moć imaju neće ni pokušati. Ono što građani možda
mogu, i što pokušavaju, jeste da iskoriste svoje pravo na "ugrađivanje",
koje im daje Zakon o privatizaciji. Međutim, mnogo veća korist za društvo
u Srbiji, od besplatnih akcija podeljenih građanima, može biti ono što
kroz borbu sindikata javnih preduzeća bude isplivalo u javnost. Činjenica
je da je posle "afera" oko trgovine akcijama "Knjaz Miloša"
i "C marketa" javnosti postalo mnogo jasnije kako se zapravo
vlast u Srbiji odnosi prema instituciji privatne svojine u ime koje se
sve ovo, navodno, i radi. Ministar Dinkić je ovih dana, skidajući sa sebe
odgovornost za zloupotrebe u osnivanju Nacionalne štedionice, izgovorio
jednu laž u koju, mislim, i sam veruje: da je NŠ osnovana državnim parama.
Naime, Dinkić je na Pinku, u duelu sa Vericom Barać, "objasnio"
kako su Nacionalnu štedionicu osnovala državna preduzeća, kao što su "C
market", "Apatinska pivara", "Toza Marković",
"DDOR"... A radilo se, u trenutku osnivanja NŠ, o privatnim
preduzećima, u većinskom vlasništvu malih akcionara i sa manjinskim paketima
državnih akcija, koje, po tadašnjim propisima, čak nisu imale pravo upravljanja.
Ipak, Dinkić kaže: "Na primer C market, njih, evo, ni do danas nismo
privatizovali". Nije da ministar ne zna strukturu kapitala ovih preduzeća,
ne, ja verujem da on zaista misli da su preduzeća u vlasništvu malih akcionara
zapravo državna preduzeća, iz kojih onda on, kao država, može da zahvata
kad god mu treba da svojim prijateljima osniva banke. I nije mu problem
da to javno zastupa. S druge strane, nijedna pristojna politička ideja
od 5. oktobra do danas nije pridobila tako veliku podršku građana kao
poslednja inicijativa Branka Pavlovića. Kako će se Dinkić izboriti sa
zahtevom 540 hiljada građana koji hoće da sa Hamovićem budu suvlasnici
u EPS-u, to ćemo tek videti, međutim, sigurno je da će u njihovoj borbi
neke laži morati da padnu.
Pitanje šta ćemo onda sa istinom, kad Hamović i Lazarević ovladaju nad
70% kapitala NIS-a i EPS-a, ostaje i Branku Pavloviću, i svima nama.
|
