Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVII (2005)

368-369

1-30. nevembar 2005.

Republika

Događanja

URA za ustavotvornu skupštinu

Unija radnika akcionara donela je odluku (31. 08. 2005) o pokretanju peticije za ustavotvornu skupštinu. Kako je došlo do ove odluke, kako se ona odvija i kakve su joj šanse?
Radnici akcionari u procesu privatizacije iskustveno su došli do saznanja da osnovne institucije države ne funkcionišu, jer se vlasništvo ne tretira i ne štiti na jednak način. Najdrastičniji primeri za to su "AD Jugoremedija", "Keramika" iz Kanjiže, "Venčac" iz Aranđelovca itd. Država se stavlja na stranu jednog krupnijeg suvlasnika i marginalizuje radnike akcionare do te mere da ih prvo istiskuje u participaciji upravljanja firmom,

uskraćuje im pravo na rad, ugrožava im, dakle, osnovno pravo na život. Uključenjem u Uniju radnika akcionara veruju da će biti relevantna društvena snaga koja može da utiče na sopstvenu sudbinu i na promene u oblicima vršenja vlasti u zemlji.
Pre i tokom akcije prikupljanja potpisa, u Zrenjaninu je održano više javnih tribina u vezi s ustavom u prisustvu nekoliko stotina građana. Prva tribina (15. 06. 2005), uz učešće dr Zorana Lutovca, dr Nebojše Popova i Stanislava Panića (moderator Eduard Daruši), ukazala je na razloge zbog kojih se "politikom zaboravljanja" više i ne govori o glavnom obećanju nekadašnjeg DOS-a. Krhka kohabitaciona vlada se boji izbora i gubitka vlasti. Ako bi, hipotetično, postojeća Skupština Republike Srbije donela ustav, on bi bio i SPS-ovski, dakle ponajmanje raskid sa važećim iz 1990. kojeg personalizuje Slobodan Milošević. Nebojša Popov je ukazao i na dalju praksu

nekažnjavanja zločina i pljački, kao temeljnih kategorija normalnih država, na primeru nedonošenja Deklaracije o ratnim zločinima (i Srebrenici), koju nije izglasala sadašnja Skupština Republike Srbije, i na drastičnom primeru "Keramike" iz Kanjiže, kada većinski vlasnik, direktor i stotine radnika ne mogu da uđu u sopstvenu fabriku uprkos pravosnažnim sudskim odlukama. U diskusiji, uz prisustvo velikog broja radnika, zaključeno je da su izbori za ustavotvornu skupštinu izlaz iz ove ustavne paralize i da u našoj široj javnosti postoji mala svest o važnosti osnovnog zakona.
Na sledećoj tribini učestvovali su Ksenija Milivojević, predsednik Komisije za evropske integracije, dr Nebojša Popov, Zdravko Deurić, predsednik Unije radnika akcionara. Ksenija Milivojević je navela da sadašnji ustav ne odgovara standardima Evropske unije, da nam je dato do znanja da ustav treba da se menja, da bi pozitivnije bilo da ova inicijativa dođe iz same zemlje. U Skupštini Srbije rad Ustavnog odbora je blokiran jer namerno nema kvoruma, očigledno nema minimalne saglasnosti za njegovo donošenje. Postoje, po njoj, dva predloga ustava, Vladin i predsednika Tadića. Osnovne razlike oko kojih će se dogovarati i sporiti su: u kakvoj državi ćemo živeti, nacionalnoj ili građanskoj; kako će ona biti teritorijalno organizovana, centralizovana ili decentralizovana; položaj pokrajina(e); oko svojinskih prava, da li je Srbija vlasnik nekretnina i zemljišta sadašnjih lokalnih samouprava itd... Misli da bi izbori za ustavotvornu skupštinu blokirali rad Skupštine, a ona mora da donosi zakone zbog pregovora sa EU. "Ustavopisački" proces je stao, demonstrira se jedan neobičan pragmatizam, a ključne kategorije prava na život i vlasništvo se bagatelizuju kao "normalnost".
Nebojša Popov je u trostepenoj "kaskadi" (potrebe-želje-volja) izneo prilike oko novog ustava. DOS je pre 5. oktobra obećao novi ustav, do sada ima napisanih 10 varijanti, u Povelji postoji ista obaveza, čak je i Vojislav Koštunica nekad govorio o minimalnom sporazumu. Naravno, SPS i SRS ne govore o ustavu, i tu je ta kritična crta između potreba i želja. Stranke na vlasti nemaju dovoljno snažnu želju da se dogovaraju sa strankama starog režima. Nije u pitanju bilo kakav dogovor već ključni: da li se može (i dalje) nekažnjeno ubijati i pljačkati, jer tada država ne postoji, ona je razorena. Da želja ne postoji dokazuje i praksa od slučaja do slučaja saradnje sa Haškim tribunalom. Hag je nekakav "posao", a ne istinsko suočavanje sa nama, sa našom nedavnom prošlošću. Društvena svojina u važećem ustavu je fasada za razne zloupotrebe. Ova ekonomsko-pravna kategorija, nepoznata u svetu, iskorišćena je da vlast njome raspolaže. Očigledne interesne grupe imaju za cilj održavanje bezdržavlja, a građani imaju pravo na organizovanje za donošenje novog ustava ("Nemamo pravo da budemo glupi"). Volju za promenama vidi u radnicima akcionarima i njihovim društvenim akcijama. Desetine radnika uzelo je učešće u raspravi, a izdvajamo reči jedne radnice koja kaže da ako nismo razumeli ustav osetili smo ga na sopstvenoj koži. Zdravko Deurić, predsednik Unije radnika akcionara, najavio je akciju prikupljanja potpisa za peticiju kojom se traže izbori za ustavotvornu skupštinu.
Sledeći razgovor (27. 09. 2005), uz učešće Verice Barać, Ivana Zlatića, Nebojše Popova i Zdravka Deurića, odvijao se u toku sakupljanja potpisa za peticiju. Baraćeva je iz perspektive Saveza za borbu protiv korupcije videla "izbliza" neodgovornost državnih organa. Devijacije raznih vrsta (zloupotrebe, nepotizam, pljačke velikih razmera) vidi i kao izraz ustavne krize. Postojeći ustav se "poštuje" u delu koji omogućava beskrajne zloupotrebe (društvena svojina). Ugrožena su ljudska, svojinska i radnička prava ljudi, potreban je građanski pokret za donošenje novog ustava, čiji nukleus vidi u Uniji radnika akcionara. Kao što reka ima "šlajz" (ustava) da joj nivo reguliše, tako i ustav treba da ograniči vlast u jednoj državi. Uvek je teško regulisati nasilje, zloupotrebe, pljačke i laži. Nebojša Popov u Uniji radnika akcionara vidi realnu društvenu grupu koja je iskustveno doživela odsustvo regulisane vlasti, posebno na primeru načina privatizovanja "AD Jugoremedija". Koliko će se interesnih grupacija pridružiti ovoj akciji neizvesno je.
Nije bilo boljeg povoda za javni skup i, rekli bi, protest, od 5. oktobra. Radnici "AD Jugoremedija" organizovali su, uz snažno ozvučenje, ispred same zgrade SO Zrenjanin simbolično okupljanje. Ono je trebalo da pozove građane u akciju prikupljanja potpisa i da lokalnu samoupravu (od kojih nijedan od više stotina službenika nije izašao i prešao tih kritičnih 5 metara) glasno podseti da je i ona deo jednog neispunjenog obećanja. Građanima je deljen letak sa naslovom "Svrha novog ustava: kraj vladavine zločina i pljačke". U njemu se, između ostalog, navodi da vlast štiti samo svoje privatnike a ovi

vlast, da je donošenje novog ustava prilika za izlazak iz začaranog kruga monopola na političku i ekonomsku moć, pledira se za javnu debatu, otklanjanje očajanja i odricanje od ličnih i zajedničkih vrednosti sa poentom da je to borba za demokratske promene u Srbiji.
Nedeljno se u Građanskoj čitaonici u Zrenjaninu analizirala akcija, a tribina Unije radnika akcionara od 12. 10. 2005. trebalo je sumarno da pokaže kakav je odjek i kakve su reakcije građana. U prisustvu Upravnog odbora

i oko 200 građana, za tu priliku štampan je i zaseban bilten sa dokumentima, izvodima iz štampe, pismenim utiscima građana. Zrenjaninu, Kanjiži, Aranđelovcu i Beogradu priključili su se i Žagubica, Niš, Vrbas, Jagodina, Paraćin, Kragujevac, Požarevac, Žitište, Kikinda. Bojan Hajdinjak, ispred frakcije "11. decembar" GSS iz Beograda, obrazložio je da su razlozi za donošenje novog ustava deo i njihovog političkog programa. Gospodin Zavišin je sopstveno iskustvo sakupljanja potpisa po kućama u Žitištu poentirao mišlju da ako se svakom građaninu posveti 10 minuta i objasne razlozi ove akcije u 80% je zagarantovan uspeh, uz dodatak da je naš narod ponajmanje glup. Predstavnik "Keramike" iz Kanjiže izneo je nadu da će posle "Venčaca" i njihova firma doći do zaslužene pravde, a da sada lopovima gori pod nogama. Slične razloge za akciju sakupljanja potpisa iznela je gospođa Milanka Janošević iz "Beograd filma". Poseduju 15 000 m2 poslovnog prostora u centru Beograda, stopostotno su u društvenom vlasništvu i sa zebnjom očekuje spregu nekoga iz vlasti i njihovog favorita u firmi. U takvoj "sobi" uvek postoji i ključ iznutra... Do sada je sakupljeno oko 8000 potpisa građana, akcija se nastavlja do kraja novembra kada će se peticija predati predsedniku Skupštine Srbije.
U Zrenjaninu, na javnim mestima, građani su mogli i u pismenoj formi, svojevrsnoj knjizi utisaka, da komentarišu naše (ne)prilike. Smenjuju se tonovi najdubljeg defetizma (da Vlada uveze kanap za kolektivno samoubistvo, da Dinkić još više smanji penzije i razredi stanovništvo, da je radnik 19 godina radio, izgubio posao, hranio četiri duše, a sad hoće da se "samoubije"), do vere da bi ustavne garancije bile prilika da započnemo život kao sav normalan svet. Jedan građanin je napisao: "država bez pravog ustava kao čovek bez lične karte". Rekli bi, država kao politička zajednica građana, u kojoj ne može nekažnjeno da se ubija, pljačka i laže, kao njen lični opis.


	Slavko Golić


	Događanja	Skupo prodaj svoju kožu!

Republika