|
Godina XVII (2005)
|
1-30. nevembar 2005.
|
 |
|
|
Republika
|
Događanja
|
|
|
|
|||||||||||||||
|
Konačan status Kosova Početak kraja ili novi početak? Kad uskoro počnu pregovori o statusu Kosova, sa delegacijom kosovskih Albanaca neće pregovarati srpska državna delegacija ni srpski državnici. Sa naše strane stola će biti predsednik DSS, predsednik DS, predsednik SPO - i tako redom Sada je već sasvim izvesno da će rešavanje statusa Kosova da počne u ovoj, a konačan status će biti poznat pre kraja naredne godine. Kakva je generalna strategija suprotstavljenih strana?Plan kosovskih Albanaca je relativno jasan. Oni će sasvim sigurno pristati na uslovnu nezavisnost, ali sve čine da sebe predstave ljutim protivnikom svega što nije potpuna nezavisnost. Angažovali su veliki broj lobista koji traže upravo tu vrstu statusa. Ovih dana na Kosovu boravi član Evropskog parlamenta iz Belgije Bart Stas koji je izjavio da priprema rezoluciju o nezavisnosti Kosova, koju će predstaviti Evropskom parlamentu: "Za mene postoji samo jedna vrsta nezavisnosti, a to je nezavisnost bez uslova. Ili ste nezavisni ili niste". Stas je izrazio uverenje da će Evropski parlament podržati opciju da status Kosova bude nezavisnost. Njihov lobista je na neki način postao i šef UNMIK-a izrazivši žaljenje što pravila Saveta bezbednosti ne dozvoljavaju da sednici prisustvuju i predstavnici Kosova, pa čak ni on sam. "Napisao sam pismo koje sam poslao Savetu bezbednosti i u kojem sam opisao angažovanje Vlade Kosova u nastavku ispunjenja standarda", rekao je u vezi s tim. S druge strane se oglasio Vladeta Janković, savetnik za spoljnu politiku predsednika Vlade, izjavom da je Kosovo u Srbiji i da je to potkrepljeno i Rezolucijom 1244 i izveštajem Kaia Eidea, i nastavio da bi svako osporavanje te temeljne činjenice značilo nezapamćen i preteći presedan za budućnost odnosa na Balkanu, u Evropi, pa i u svetu. "Ako se nekad i dešavalo da suverenitet bude osporen, totalitarnim i diktatorskim režimima, još nikada nije bilo da jednoj osvedočenoj demokratskoj zemlji, bez njenog pristanka, bude oduzet deo teritorije", rekao je Janković. Srbija, naravno, nema strategiju, nema čak ni plan, a ne zna se tačno ni ko će činiti našu delegaciju. Pri tom ne mislim samo na personalni sastav. Postoje ozbiljna trvenja o njenom načelnom sastavu. Naučeni na odsustvo svake vrste pamćenja kod svojih podanika, srpski političari nastavljaju da sa građanima Srbije igraju "žmurke" ili još bolje "zuje". To je ono kad vas tuku, a vi ne znate ko, a mnogo ste srećni što se uopšte igraju sa vama. Iako su do pre samo nekoliko nedelja na sva usta hvalili nepopustljivost i
No, sve to nije mnogo važno. To za prevaru. Srpski političari su odavno pročitani, i oni mogu da prevare samo svoje TV gledaoce. Međunarodna zajednica čvrsto hoda svojom utabanom stazom i osnovni problem te učtive gospode nije kakvu odluku da donesu, čak ni kako i kada da nam je saopšte, već kako da mi shvatimo da je to najbolje za nas. Pregovori bi, dakle, mogli početi pre kraja ove godine, a da li je Srbija spremna za njihov početak. Naravno da nije, ali, ako je za utehu, nije to ni Kosovo, bar ne za ono što se uobičajeno smatra pregovorima. Bojim se da su i jedna i druga strana spremne samo za tvrdoglavo branjenje svog stava, tako da pregovora teško da će biti. Najverovatnije je da će se jedna strana veoma brzo naljutiti i napustiti pregovore optužujući međunarodnu zajednicu za pristrasnost. I nikako da se otmem utisku da će to biti naša (srpska) strana. Kosovski političari se već više od godinu dana pod nadzorom naročitih stručnjaka pripremaju upravo za to - da budu strpljivi i da strpljenjem dobiju ono što traže. Oni imaju veoma čvrstu platformu od koje neće da odstupe ali, što je od krucijalne važnosti, od koje mogu da ne odstupe ili od koje im je dozvoljeno da ne odstupe. Srpska strana nema platformu, osim da nešto nikako neće. Mudri ljudi, i ovde i u inostranstvu, onemeli su govoreći da će pregovora biti i savetujući srpske političare da se pripreme, da donesu odgovarajuća dokumenta, da pažljivo i na naučni način odaberu pregovarački tim. Mudri ljudi su takođe savetovali da se pregovori fokusiraju samo na ono što možemo dobiti, čak i ako je to malo. A setite se 1912. godine i euforije oko teritorija "levo od Vardara", pa nešto kasnije Soluna. Hiljade naših mladića je poginulo braneći Skadar i nešto kasnije Trst. Sve je to bilo naše, a sada su tamo samo srpska vojnička groblja. Balkan je mesto na kojem se odavno rešavanje krupnih političkih pitanja podupire čvršćim argumentima. Šta bi moglo da se dogodi na terenu, a što bi osnažilo pregovaračke pozicije pregovarača. Nažalost, i jedna i druga strana najbolje poznaju i najčešće primenjuju ono najružnije, a to je oružje ili bar izazivanje onog drugog da prvi počne. Mislim da je srpska strana i tu u zakašnjenju. Srpske tajne službe, kojima su u martu prošle godine posečena krila, ne mogu da se suprotstave novoformiranoj kosovskoj tajnoj službi. Ustrojena na najboljim principima zapadnih službi, kosovska tajna policija je u značajnoj ofanzivi. U martu prošle godine su počišćeni srpski spavači, tokom ove godine je ubijen jedan broj Albanaca za koje se pretpostavlja da su radili za srpske službe. Srpska strana je sama sebi skočila u usta. Tajna služba Žandarmerije, daleko najuspešnija u pariranju kolegama sa Kosova, najblaže rečeno je - deaktivirana. S druge strane, kosovski Albanci i deo međunarodne zajednice koji je doneo odluku o sudbini Kosova upravo ovih nedelja i dana čine pripremu za pregovore. Pojava naoružanih Albanaca za koje niko ne zna ko su, Rezolucija Saveta Evrope o Vojvodini i pojačan pritisak mađarskih Honveda iz "obrazovsko-fašističke organizacije '64 županije'", teško da su slučajni i bez koincidencije. Srbija se, kao i uvek, najviše uzda u bratsku pomoć sa istoka. Bratske diplomate se i ne kriju kada češće nego što je to zdravo borave u premijerskim i ministarskim kabinetima i rezidencijama, a znaju da se i u Patrijaršiji zadrže duže od uobičajenog vremena. Ne treba biti nikakav analitičar zbivanja na zapadnom Balkanu pa uočiti ofanzivu američke diplomatije. Što se ključni moment za Kosovo i region više približava glas Sjedinjenih Država se sve snažnije čuje. Nedavno je Nikolas Berns, državni podsekretar za politička pitanja, nedvosmisleno najavio da će SAD biti do kraja uključene u rešavanje statusa Kosova. Tako su se opet kao loše i pogrešne pokazale procene domaćih stručnjaka da je Amerika izgubila interes za zapadni Balkan i da će pregovore voditi Evropa koju je lako "preveslati". Iako se Slovenija ponudila, sudeći po izjavama Volfganga Petriča, Beč bi pre mogao da bude mesto početka pregovora, tim pre što Austrija uskoro preuzima ulogu predsedavajućeg Evropske unije. I baš u tih šest meseci treba da se donese odluka. Šta radi Srbija? Kako ona misli da odbrani stav koji nema, osim ako stav nije da nećemo ono što druga strana hoće. Zašto na pregovore šaljemo najjačeg i najgrlatijeg, a ne najmudrijeg i najstrpljivijeg? Zaista, šta može da se očekuje? To je stvar procene. Jednog su našeg političara pitali šta će se u Srbiji dogoditi kad Kosovo dobije nezavisnost. "Ništa" - rekao je političar - "nekoliko dana će nas psovati po novinama, pijacama i berberskim salonima". Ipak, svet je mudriji od tog našeg političara pa je teško zamisliti početak pregovora o statusu s unapred definisanom idejom nezavisnosti kao ishodom i teško je pojmiti da će Beograd prihvatiti takav ishod. Rešenje koje se najviše pominje u međunarodnim krugovima je ono koje se naziva uslovnom nezavisnošću. Zapadni analitičari i savetnici se dvoume oko procene da li će Beograd to prihvatiti ili ne. Ali, oni očigledno ne znaju šta od čoveka mogu da naprave veliki novac ili veliki strah. Evropska unija a naročito Amerika imaju način da nateraju Srbiju da konstruktivno učestvuje u dijalogu, nudeći mnogo toga. Uostalom, šta je "Beograd", i ko je to "Beograd" koji treba da prihvati bilo šta. Pa to je tek nekoliko ljudi koji vladaju ovom nesrećnom zemljom, kao što je to oduvek, otkad postoji Srbija i vlast u njoj. Dakle, ja, kao konačno rešenje, tipujem na jedan vešto formulisan i dobro upakovan predlog uslovne nezavisnosti za koji će nam naši političari posle reći da su oni baš to i hteli i da je to grandiozna pobeda naše dosledne politike mira i naših mudrih državnika. I, znate šta?! Mi ćemo u to poverovati.
|
|||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||
|
Republika
|
