Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja

Godina XVII (2005)

368-369

1-30. nevembar 2005.

Republika

Događanja

Ministarska neodgovornost

Među parlamentarnim strankama vlada prećutan dogovor da ne treba zabadati trn u zdravu nogu i javno otvarati neprijatna pitanja

Ministarska i uopšte funkcionerska odgovornost nije kod nas nikada bila na visokoj ceni, ali se ovo ustavno načelo zabrinjavajuće ugrožava baš u poslednje vreme. Ministar finansija Mlađan Dinkić, na primer, nonšalantno i spokojno saopštava javnosti da je protiv njega do sada podignuto 15 tužbi, ali da njemu ne pada na pamet da se odrekne imuniteta i da ide po sudovima "pošto ima preča posla". Kada se ovakve poruke šalju sa najviših pozicija vlasti, onda to ne može da bude shvaćeno drugačije nego kao ohrabrenje da svako svakoga može nekažnjivo da optužuje i panjka do mile volje.
Dok se s nestrpljenjem očekuju nalazi da li je bilo zloupotrebe sa uvozom lokomotiva i vozova iz Švedske, drugi ministar, Velja Ilić, javno paradira podacima, dobijenim iz policije, da nezakonitosti u ovom slučaju nije bilo. Opet, dakle, slučaj samovolje, ali i muk

nadležnih koji su pozvani da opomenu ministra da se drži reda i zakona. Nedavno je uhapšen bivši ministar pravde Vladan Batić i posle dva dana pušten. Uprkos tome što policijsko saopštenje nije sadržavalo bitne elemente za osnovanu sumnju, i ranijoj najavi u medijima aktuelnog ministra pravde o predstojećem hapšenju Batića, ni Zoran Stojković, ni policijski funkcioneri nisu pozvani na odgovornost zbog prekoračenja zakonskih ovlašćenja. Što je još gore, poslanici DS, koji su iz neuverljivih razloga napustili Skupštinu ignorisali su parlamentarnu debatu, iako su sami prethodno tražili Stojkovićevu smenu. To samo pokazuje koliko je ideja o funkcionerskoj odgovornosti, kao ustavnoj kategoriji, daleko i od vlasti i od opozicije.
U Državnoj zajednici, a i u obema republikama, mnogi su sa olakšanjem odahnuli kada smo ovih dana dobili nove

ljude na čelu Ministarstva odbrane i Generalštaba. Svi su, međutim, među zvaničnicima, zažmurili pred činjenicom da nam se opet ponavlja praksa, protivna Ustavnoj povelji, da su nam na mestima prvih ljudi dva ministarstva - spoljnih poslova i vojske - i dalje ljudi iz iste republike. Ovde kod nas se bez zazora nastavlja stari manir da je svaki dogovor partijskih i državnih čelnika jači od bilo koje ustavne odredbe. U celoj ovoj smeni na vojnom vrhu bilo je i drugih neobjašnjenih, pa čak i opskurnih stvari. Dragan Paskaš je mirno, gotovo nečujno, otišao sa mesta načelnika Generalštaba, a da niko u Skupštini SCG ni reči nije prozborio o njegovoj odgovornosti za postavljanje crkve na Rumiji, čak ni Crnogorci koji su svojevremeno digli u javnosti veliku prašinu povodom tog slučaja. Koja se igra ovde zapravo igra? Crna Gora, to je već javna tajna, zadovoljna je što je na čelu Generalštaba dobila svog čoveka i tako predupredila opasnost od vojno-državnog udara, kakav joj je pretio ranije, naročito u vreme famoznog Sedmog bataljona. Ali, kako će sva ova događanja da se odraze na stanje u vojsci, na njenu depolitizaciju i reformu, o tome jedva da neko govori.
Naše skupštine, i Državne zajednice i Srbije, na tako su niskom političkom i etičkom nivou da i ne pokušavaju da stanu na put stranačkoj i ministarskoj raspojasanosti. Da li se neko uopšte seća kada je poslednji put u ovim skupštinama bilo poslaničkih pitanja ili interpelacija povodom odgovornosti za ove silne afere koje cvetaju na sve strane? Među strankama vlada prećutan dogovor da ne treba zabadati trn u zdravu nogu i javno otvarati neprijatna pitanja. Vlada Srbije, koja je ionako iznutra podeljena na partijske feude, pogotovo nema moć da pokrene pitanje odgovornosti i sačuva nas od ministarske samovolje. Na sve se zatim nadovezuje degradacija i ostalih institucija. Policija, bez integriteta, ima svoje favorite kojima povlađuje, a prilično gustu mrežu za druge koji se mogu uhapsiti i sa sumnjivim razlozima. Sudovi su često nemoćni da procese zakonske odgovornosti valjano dovedu do kraja. Sve se svodi na mlaka i povremena reagovanja javnosti koja ni sama nije u stanju sa se organizovano odupre bezakonju.
Naravno, ovo Srbiji nije prvi put da joj se institucije toliko izvitopere. U svojoj dvovekovnoj istoriji moderne državnosti ona je imala i gore periode neodgovornih vlasti, ali uporno održavanje i širenje ovoga zla, naročito u poslednje vreme, ne može a da ne baci u brigu svakog građanina ove nesrećne zemlje.

Dragoš Ivanović


	Događanja	Pogača

Republika