Tumaranja za konačnim rešenjima

Oktobar se u poslednjih pedeset godina ovde završava Međunarodnim sajmom knjiga. Tako je i ove godine. Šta će biti najprodavaniji naslov još ne znamo, ali je sveže i bolno sećanje da je prošle godine to bila knjiga odbeglog optuženika za ratne zločine u BiH Radovana Karadžića. Ovog oktobra njegovi su "sledbenici" slavili fudbal. Pobedili su bosansku reprezentaciju u Beogradu i kvalifikovali se za svetsko prvenstvo. Kontinuitet je očuvan, vidi se to kako u ovim bizarnim stvarima, tako i u mnogo krupnijim, kao što je opstajanje Ustava koji je omogućio započinjanje i vođenje rata za svaki "grumen srpske zemlje". Opet je Janez Drnovšek, sada predsednik Slovenije, "isprovocirao" svojim pogledom na Kosovo i zamoljen je da najavljenu posetu odloži.

Demokratska stranka (ne) izlazi iz Parlamenta

Glavni odbor ove najjače opozicione stranke odlučio je da napusti Parlament, a sve zato što su im oduzeta dva mandata, poslanika iz Sandžaka. Izgledalo je kao da je vlast dobila odlučujući udarac. A onda se ispostavilo da ni oni nisu za konačna rešenja. Poslanici DS neće učestvovati na zasedanjima Skupštine, ali će nastaviti da rade u svim komisijama, odborima itd., te nastaviti da primaju plate. Kohabitacija se, kao proklamovani princip ove stranke, dakle, nastavlja, a naročito "u trenutku kada je to neophodno radi zaštite nacionalnih i državnih interesa".

Kosovo - poslednji deo posla

zbog protivljenja zvaničnog Beograda nije nastupio u Njujorku, pozdravljajući odluku Saveta ocenio da se radi o značajnoj i istorijskoj odluci koja otvara put Kosovu ka mirnoj budućnosti. Po njegovim rečima, "nezavisno Kosovo će biti primer građanske demokratije, suživota i poštovanja ljudskih vrednosti". U Beogradu se još uvek ne zna ko će sedeti na drugoj strani stola u ovim pregovorima, niti ko će zastupati takozvanu "srpsku stranu" (ma šta to značilo). "Pregovarački tim za Kosovo proisteći će iz institucija koje su ustavno nadležne za Kosovo i Metohiju, integritet i suverenitet zemlje. To su Vlada Srbije i predsednik Srbije. U timu će sigurno biti jedna struktura eksperata koja je i do sada radila zajedničku politiku i koja je i formirala govor koji je na veoma uspešan način premijer prezentovao u Savetu bezbednosti", rekao je tim

Početak pregovora na putu do Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU

Evropa je ovde u oktobru demonstrirala zainteresovanost da "konačno" reši problem. Oli Ren, koji je 10. oktobra stigao da ohrabri i narod i ovdašnje lidere za to dugo, ali pod jasnim i po ko zna koji put ponovljenim uslovima, ipak izvesno putovanje u Evropu, zatekao je novosadski most koji su pre njega, zlurado se veseleći, otvorili sledbenici ševeningenskog štićenika Vojislava Šešelja, dok su politički lideri vešto izbegavali da se izjasne o čvrstoj odlučnosti da se Mladić i Karadžić privedu pravdi. Pokazali su još da su više zainteresovani da preko Evrope učvrste sopstvene pozicije na vlasti, nego da se odmah prihvate ozbiljnog posla u implementaciji evropskih standarda. Crnogorci, opet, tvrde kako su oni svoj posao oko ratnih zločina završili, te im i zato treba omogućiti da napuste državnu zajednicu. Šveđanin im je poručio u ime Unije da su pregovori počeli ali da mogu biti i zaustavljeni, i otputovao. Poseta Olija Rena označila je tek početak pregovora koji treba da dovedu do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, ali za domaću upotrebu trebalo je da izgleda kao da je to već gotova stvar, a da je jedno od važnih predizbornih obećanja ispunjeno.

Rezolucija o manjinama

Samo tri dana kasnije Evropski parlament u Briselu jasno je poručio još opijenoj vlasti da će morati da poštuje i prava manjina i ljudska prava. Bila je to demonstracija mehanizama evropske zajednice kojoj, eto, želimo da pristupimo. Mnogi su ovde bili zapanjeni "drskošću" da se opet neko sa strane meša u naše unutrašnje stvari. Ono što je bilo posebno zabrinjavajuće jeste ponašanje ministra za ljudska i manjinska prava Rasima Ljajića koji je potpuno otvoreno izjavio da se i sam pita otkuda da se baš sada ovo pitanje pokreće. "Otkud takva tema u trenucima kada smo dobili početak pregovora sa Evropskom unijom, kada je objavljen deveti kvartalni izveštaj Saveta Evrope o stanju ljudskih prava, kada je Masari dao izjavu da je stanje u Vojvodini značajno normalizovano posle prošlogodišnjih incidenata... Uprkos svim tim pozitivnim ocenama, dobijamo Rezoluciju potpuno suprotnu svim međunarodnim izveštajima."
Možda mu je nešto postalo jasnije kada je ove svoje reči pročitao u Večernjim novostima a pod naslovom "Nema rastakanja Srbije". "Verujem da su motivi sadržani u dve veoma važne činjenice. Prvo, Srbija je slaba i ranjiva država. Drugo, u Mađarskoj se održavaju parlamentarni izbori naredne godine. Najvažnije, Mađarska je članica EU i sada maksimalno koristi svoje članstvo. Zato sam uveren da ćemo biti izloženi pritiscima sve dok smo 'van terena'."

Opet fudbal

Fudbalski meč kvalifikacije za svetsko prvenstvo u fudbalu, između reprezentacija SCG i Bosne i Hercegovine, prerastao je, po onome što se nakon pobede ovdašnjih fudbalera moglo videti i na ulicama i na svim televizijama, u nastavak krvavog rata. Svi, mediji i političari, sportisti i estradne zvezde, trudili su se da nam kažu kako je najvažnije da smo pobedili. A to što se klicalo i Mladiću i Karadžiću, što su uzvikivali i "Nož, žica, Srebrenica..." i još bezbroj gnusnih poruka mržnje, što su povređeni navijači i porazbijani stadion i grad, svesno su pokrivali slikama razdraganih navijača iz gradova po Republici Srpskoj u kojoj se slavila pobeda "patriotizma".

Novi ustav je neophodan

Tek kada se usvoji novi ustav kao najviši pravni akt u ovoj zemlji biće moguće raskinuti sa prošlošću. O tome su se složili značajni pravnici, politikolozi, ekonomisti, koji su u organizaciji listova Republika i Danas za okruglim stolom razgovarali 14. oktobra u Beogradu. Bez namere da daju konačna rešenja, ali u želji da pokrenu društvo sa mrtve tačke, te otvore javnu debatu o problemima, složili su se da bi ustavotvorna skupština bila značajan korak napred. Građani još pamte obećanje dato od sadašnjih vršilaca vlasti prilikom smene 2000. da je Ustav jedna od prvih stvari koju će izmeniti. Sada bi, procenjuju poznavaoci prilika, na to pristali, ako im ta promena ne bi oduzela vlast.