Dekoltirano leto

Najlepša vest ovog leta je: dekoltei su opet u modi.
Namerno počinjem ovaj tekst hvalom (i zahvalnicom) ovom modnom hiru. Naspram svih obećanja i ponuda kojih smo se, u predizbornoj jagmi minulih nedelja, naslušali, obećanja i ponude koje nude dekoltei su najlepši i najradosniji. Glasam za dekoltee.
Taman pokušam da se usredsredim na poster i predizborni slogan nekog od predsedničkog kandidata u vidno polje mi uđe neka lepojka sa originalnim dekolteom. Beograd u svemu oskudeva, ali u lepoti ne. Neko je rekao da su sve lepe Italijanke - na filmu i televiziji, u Beogradu lepotice srećeš na svakom koraku.
Dekoltei... Da čovek samo blene i bleji... Smeli, duboki, ili plitki, suzdržani, diskretni, koji samo nagoveštavaju... Ali zajednička linija svih je slovo V, pobednički znak, pobeda života i erosa nad posvemašnjim sivilom, osujećenošću, dešperacijom...
Moj pozdrav dekolteima. Oni su praznik za oči. Od kojih i smoreno srce poskoči. Lepša budućnost koja je već tu.

Izbori ili revija dosade

Bili su izbori za predsednika Srbije. Revija dosade. Koju nisu mogle da ustalasaju ni lažne dramatizacije.
U ponoć uoči glasanja gledam grozničavu borbu plakatima nedaleko od zgrade u kojoj stanujem. Grupa momaka užurbano lepi poster sa sloganom "Izađi i bori se ili ostani kod kuće i smori se!" Tri minuta posle njih iz auta istrčava druga grupa momaka, panično cepa i gužva zalepljene postere i lepi nove sa natpisom "Nikolić za Srbiju!"
Popodne, u nedelju, disk-džokej sa omladinskog radija paniči: "Ada je prepuna kupača, a izlaznost drastično opada..." (A u slučaju male izlaznosti mogao bi da pobedi radikalski kandidat.)
Drami nema mesta: pobeđuje ipak Boris Tadić.
Šta reći o pobedniku? Beskrajna prosečnost (ako prosečnost uopšte može biti beskrajna). Stanje u kojem se ova zemlja nalazi - traži više od prosečnosti. Traži više mašte, smelosti i odsečnosti. Pobednik, u svom prvom obraćanju pučanstvu, priča o "Srbiji u Evropi", "putu koji nema alternative"... O čemu bi drugo? Srbija će, nažalost, još dugo ostati evropski slepi kolosek, budžak u kojem se teško živi...
Pred ponoć mnogo sveta se sliva na "pobednički miting". U isto vreme dok Česi leše Dance. Imam utisak da je izlazak na Tadićev miting za većinu nadomestak za proslavu neke naše fudbalske pobede. A Česi, otkad su u Evropskoj uniji, igraju izvrstan fudbal. Izgleda da "učlanjenje" u EU odnosi, kao rukom, komplekse niže vrednosti. Naša reprezentacija igraće na Evropskom prvenstvu - kad uđe u evropsku zajednicu... Ne lipši magare do zelene trave...

Poskupljenje - zaglupljenje

Baš u vreme predizborne kampanje, u zlo doba kad mu vreme nije, kako su pevali guslari, vlada je najavila novo poskupljenje struje.
Potez je baš kontraproduktivan, ali nova elita brine se ponajpre za popunu i dopunu svojih buđelara. A leto je i valja ići na letovanje sa porodicom, ima toliko lepih plaža diljem sveta.
A struja je jedini siguran izvor državnih prihoda, koliko razrežeš i odrežeš - svako mora da plati. Nema mu izbora, ne može kupiti struju od konkurencije, po nižoj ceni.
Ne bih se bavio ovom banalnom temom da se iza nje ne krije beskrajni cinizam vladajuće kaste. I da me taj cinizam ne gura (kao i većinu žitelja ove zemlje) u tupi osećaj bezizlaza i neslobode.
O čemu je reč? Zimus je vlada, svojim strujnim tarifnikom, rebnula po džepu one koji troše mnogo kilovata (jer se na struju greju iliti dogrevaju). Novo poskupljenje obuhvata one - koji troše malo, malo više od malo i koliko se mora. Koja je tu logika? Leti nema onih koji troše mnogo, svi troše koliko se mora. A vladin odgovor na to je: trošili vi malo ili nimalo - nama je potrebno toliko i toliko para i to se mora naplatiti. Zato struja mora poskupeti. Ako štedite - biće još skuplja. Prilično grozomorna logika i još grozomornija računica. Ali niko od naših veleumnih ekonomista i analitičara vladinih mera nije na nju obratio pažnju. A iz malih nesloboda uvek se rađa despotija.